Novica Veličković, kapiten košarkaša Partizana, u intervjuu za portal „doubledouble.rs“ prisetio se početaka u crno-belom dresu.

Veličković je u više navrata isticao da je dolazak u seniorski tim velika stvar, a sada je otkrio kako je to izgledalo.

„Prvi treninzi su bili pripremni period, gde se sećam da su došli Luka Bogdanović, Dejan Milojević, Predrag Šuput, bio je tu Vule Avdalović, došao Petar Božić. Iz moje generacije su tu bili Uroš Tripković i Kosta Perović, a moja generacija su bili svi ti koji su tada ušli u prvi tim na pripreme gde smo se borili za mesto u prvom timu. Meni je lično bila konstantna trema i tenzija da se pokažem što bolje i ostanem tu. Konkurencija je bila nenormalna. Po 4-5 nas je bilo u mlađim kategorijama koji smo bili konkurentni za prvi tim od visokih igrača. Rad kao rad je bio paklen. Šuma, teretana, košarka… Baš je bilo prejako“, rekao je Veličković za sajt „doubledouble.rs“.

Onda je otkrio nekoliko neobičnih situacija sa treninga kod Duška Vujoševića.

„Meni je Duško Vujošević u košarci neko ko je u mojoj glavi ispred svih, s obzirom da me od petnaeste godine prati, pa sve do moje 22-23e godine… Neko ko je dolazio na sve utakmice mladog tima i bukvalno pratio svako moje kretanje van terena. Bilo je tu dosta čudnih stvari – šutiranje u rukavicama što do tada niko nije radio, preko metle, 300 stvari… Bili su ti treninzi jednostavno po 3-4 sata ujutro, ali svaki trening je tako postavljen da ti dok ne završiš ne možeš ići kući. To što ti on zada, to je znalo da bude od pola 10 ujutro, pa do pola 2-3 popodne. Bilo je treninga, ali sad da se setim nekih posebno ne mogu“.

Kakva su bila pravila ponašanja kod Vujoševića?

„Ono što se meni kod njega posebno sviđalo, to je da su pravila bila ista za sve. Kad se uđe na teren, pravila su ista za sve, zna se hijerarhijski i po godinama kako se ponašao prema nama mladima, a kako prema Milojeviću i Kecmanu. Nije bilo isto, ali i oni su imali pravila kojih su se pridržavali, niko nije smeo da ‘iskoči iz šina’. On je tu jako tvrd, mnogo vodi računa o tim stvarima. Što se toga tiče, ne znam da li iko postoji da na taj način funkcioniše, ali to je on. Mi smo znali kada izađemo u grad da ne predstavljamo samo sebe, nego i Partizan, njega… Morao si jako voditi računa o svom ponašanju i izgledu, 300 stvari. Isto kao ljudi oko nas. Meni je lično skrenuo pažnju nekoliko puta da pazim da li mi prijatelj priča nešto okolo ili ne, on dođe do njega i skrene ti pažnju. Celo tvoje okruženje je moralo da živi po tvojim normama da bi ti postao igrač“.

Kapiten je nagovestio da će i posle igračke karijere ostati u Partizanu.

„Ne znam, stvarno ne znam… Sigurno da bih voleo da budem tu i jednostavno ja osim Partizana ne poznajem ništa drugo“, zaključio je Veličković za „doubledouble.rs“.

B92