Najtrofejniji trener u istoriji Partizana odgovorio je na mnoga pitanja koja zanimaju javnost u Srbiji, ali i u Hrvatskoj.

Duško Vujošević je u razgovoru za „Večernji list“ govorio o mnogim temama koje zanimaju navijače, ljubitelje košarke i fudbala, ali i građane Srbije.

Istakao je da nije strastveni navijač.

„Ponavljam, nisam strastveni navijač, samo sam strastveni trener. Ali naravno da navijam za Partizan, pa i kada igra s Crvenom Zvezdom. A zapravo uvek najviše navijam za klub u kom radim, a to je sada Studentski centar Derbi u Podgorici, premda nisam trener.“

Govorio je o posebnoj monografiji koju priprema i koja će predstaviti njegovu zbirku umetničkih dela.

„Nisam kupovao ni jahte, ni kuće, nego sam novac zarađen u košarci, a koji je ipak bio mnogo veći od onog što zarade doktori, inženjeri ili radnici, trošio na zbirku knjiga i slika. To traži dosta velike žrtve, ali je i privilegija. Trenutno pripremam monografiju te zbirke. Jedan umetnički fotograf snimio je sve slike, jedan tekst ću napisati ja, a dva likovni kritičari. To mi je važno, jer mislim da je to zbirka od nacionalnog značaja i moj plan je da je moj sin zadrži i dalje razvija. Normalno, kada god je neko tražio bilo šta iz moje zbirke za izložbe, smatrao sam svojom obavezom da ta dela dam na uvid javnosti, a tako će biti i ubuduće.“

Neretko je davao igračima knjige, a mladi košarkaši su imali domaći kao u školi.

„Poznato je da samo dva posto ljudi čita knjige, ne samo kad su u pitanju sportisti, nego i političari i novinari. A čitanje je važno. Kako je govorio Arsen Dedić, najvažnije što čovek može dobiti na poklon je knjiga. To je prilika da razgovarate sa Sokratom, Čehovim, Hemingvejem i ostalim najpametnijim ljudima. Smatram da je čitanje važno i za košarku zbog razvijanja fantazije. Poklanjao sam za Nove godine i za rođendane igračima knjige koje sam birao individualno, za koje sam smatrao da će određenog igrača možda zainteresovati i podstaći na čitanje. Tu i tamo se pokazalo uspešnim, ali nije uhvatilo dubljeg korena.“

Istovremeno je znao i da bude previše grub prema igračima.

„Ja sam igračima davao sve što sam imao, a njihov uspeh mi je bio važniji od mog, što baš i nije zdravo i mislim da su oni prepoznavali da sam ja u svemu tome uvek bio dobronameran, a to je najvažnije i kad vas neko opsuje. U principu sam se borio da budu dobri, disciplinovani i sportu posvećeni momci. Bilo je sigurno i grešaka s moje strane, ali rezultati su uglavnom dobri.“

Otkrio je da je u profesionalnom smislu isteran iz Srbije.

„Tačno je. Sa obzirom na moje zdravstveno stanje, bilo bi logično da ja danas budem zadužen za mlađe selekcije Partizana, ali očigledno je da se oni boje da ne bi mojim angažmanom naljutili državu i sponzore, odnosno, tačnije rečeno, državu koja im osigurava sponzore. A šta će biti u budućnosti, nisam vidovit. Uvek sam imao svoj stav, ponos i čast, a to je danas luksuz koji se skupo plaća“, pojasnio je Vujošević.

Dotakao se i novca kog ima sve više i u srpskoj košarci.

„I u košarku je u međuvremenu ušao veliki novac, mnogo veći nego u to vreme. Teško je napraviti rezultat bez novca, ali, što bi rekao Božo Koprivica, nisu partizani na Sutjesci imali veći budžet od Nemaca, pa su opet pobedili. Znači, ne zavisi sve od novca, ali bez njega je teško raditi. Partizan koji sam ja vodio svake je godine prodavao najbolje igrače i s novima opet imao odlične rezultate. To je bilo jako teško, a sada bi bilo još teže zato što je veliki novac ušao u sport i u košarku. Znamo da ne pobeđuje i ne postaje prvak uvek onaj najbogatiji koji je uložio najviše novca, ali bez njega je teško ostvarivati velike rezultate“, rekao je, između ostalog, Vujošević za „Večernji list“.