Crno-beli fantastično otvorili meč sa Proleterom

Kakva eksplozija dvojice povratnika u tabor Partizana! Crno-beli su na fenomenalan način otvorili meč sa Proleterom u Novom Sadu, pošto su posle 15 minuta igre vodili 2:0.

A u prvom planu su bili Rikardo Gomeš i Danilo Pantić, igrači koji su se ovog leta vratili u Humsku. Jaka kiša i nakvašen teren im nisu zasmetali, želja je bila jača.

Prvo je Pantić sjajno proigrao Rikarda u devetom minutu, napadač crno-belih je izašao sam ispred golmana i pogodio za 1:0. Bio je to njegov prvi gol po povratku u Srbiju, pošto na pripremama nije uspeo da zatrese mrežu, kao da je štedeo municiju za zvanične utakmice.

Samo četiri minuta kasnije – remek delo. Rikardo je sve uradio sam, primio loptu, u tom prijemu je izbacio rivale iz ravnoteže, povukao fudbal dva koraka, a onda raspalio raketu koja se zarila u mrežu Proletera – 2:0.

Ni Aleksandar Stanojević nije mogao da poželi bolji početak premijerne utakmice…

U prvom mandatu brojao je do 26, na početku drugog dao je dva za samo četiri minuta. Na sve to, pritiskao je reprezentativac Zelenortskih Ostrva odbranu Proletera sve vreme dok je bio u igri, omogućivši Danilu Pantiću, Lazaru Markoviću i Nemanji Joviću da se naigraju fudbala do mile volje i brzopoteznim akcijama razgale nekoliko hiljada pokislih Grobara u Novom Sadu. Upravo je Jović sredinom prvog dela pobegao odbrani Slanobaraca, našao način da centrira na glavu Slobodana Uroševića i omogućio levom beku da glavom pogodi cilj, da bi tačku na furioznih pola sata Parnog valjka stavio Miloš Jojić iz slobodnog udarca.

Crno-beli su plenili odlučnošću, motivom, harizmom, brzinom, energijom i demonstracijom razlike u klasi obezbedili 11. pobedu u isto toliko međusobnih susreta sa Proleterom. Usput, sačuvali mrežu netaknutom, promovišući kao vrlo zahvalnog i trećeg letnjeg novajliju, Sinišu Saničanina, koji osim jedne manje nesigurnosti, nije imao većih problema na stadionu koji tako dobro poznaje i na koji će se vratiti već za osam dana kad se Partizan bude namerio na njegov bivši klub, Vojvodinu.

Imajući u vidu da se teren „Karađorđa“ usled obilnih padavina pretvorio u ogromnu baru, podsećajući više na bazen nego na fudbalsko igralište, razumljivo je što je Partizan spustio ritam u nastavku, ali je Stanojević taj deo iskoristio da omogući debi Marku Milovanoviću, spremi Filipa Holendera i Bibarsa Natha za Dunajsku Stredu, pružio šansu Lazaru Pavloviću i Aleksandru Lutovcu, pa mu je posle premijere šaka puna brade.

Njegov kolega Branko Žigić može samo da se pita šta bi se desilo da je Andrija Kaluđerović iskoristio dve neopreznosti gostiju u uvodnih nekoliko minuta (loše boksovanje Vladimira Stojkovića i manjak koncentracije Igora Vujačića). Uprkos ubedljivom porazu, trener Proletera je „poginuo“ hrabro, jer je izašao sa dva špica (društvo Kaluđeroviću pravio Dilan Ortiz), a u nastavku susreta preko još jednog novajlije Zorana Danoskog i rezerviste Danila Miladinovića nagovestio da bi mogao da se trka sa sebi ravnima.

Sa Parnim valjkom ne može.