Partizan u trećem kolu pokazao da je ove godine spreman za najveće podvige.

Crno-beli bolji i od Voždovca, u utakmici koja će se pamtiti po prvom VAR golu u Humskoj, sjajnoj partiji Rikarda i lepotici Pantića – 4:0

Tim se menja – navike ostaju. Zarotirao je Aleksandar Stanojević Partizanove snage, promovisao čak šest novih startera u odnosu na gostovanje DAC-u, a opet je slavio pobedu i posle pet zvaničnih utamica od početka sezone njegov tim zaslužuje čistu peticu za učinak na domaćoj i međunarodnoj sceni.

U pretposlednjem susretu treće superligaške runde, crno-beli su rezultatski lako i igrački ubedljivo savladali Voždovac (4:0), ostali na vrhu tabele i samopouzdanje podigli na najvišu moguću tačku pred odlazak u Rusiju, gde ih u četvrtak čeka Soči. Da ambijent za duel kvalifikacija bude lagodan postarali su se partijom koja budu nadu Grobarima da u ovom prvenstvu zaista imaju tim konkurentan Crvenoj zvezdi, čim je i „šareni“ sastav ostvario učinak jednak nominalno najjačem.

Posle dva gostovanja u Novom Sadu (Proleter 4:0, Vojvodina 2:0) i dvomeča sa Slovacima (1:0 u Humskoj, 2:0 u Dunajskoj Stredi), Parni valjak je u trci sa Zmajevima ubrzao po komandama Bibarsa Natha.

Proveo je Izraelac samo 45 minuta na terenu, mada mu je i to bilo dovoljno da nacrta putanju ka novom trijumfu, 18. uzastopnom na svom terenu. Njegovi pasovi podsetili su na Moreirine pre 14 godina i najviše blagodareći odigravanjiima u prostor iskusni vezista je pravio višak koji je ostatak tima znao da valorizije. Pre svih Rikardo Gomeš, spretan da u desetom minutu za „dlaku“ izbegne ofsajd zamku gostiju, nađe se iza linije kojoj je najbliži bio Aleksandar Bogdanović i bude zaveden kao prvi strelac VAR gola u Humskoj.

Dva minuta trajala je dilema da li se povratnik u Partizana nalazio u dozvoljnoj poziciji, ali kad je iz Stare Pazove stigao aber VAR sudije Aleksandra Živkovića da gol važi, a glavni arbitar Milan Mitić pokazao na centar, postalo je jasno da će ovo biti veče za uživanje 3.783 navijača i pumpanje mišića ostatka ekipe za okršaj sa Sočijem. Na primer, Filipa Holendera sposobnog da na pas Marka Živkovića sa desnog krila centrira na glavu Aleksandra Šćekića i nagovesti kako Stanojević ima adute u igračima koji su prethodne mečeve počinjali na klupi. Ili da sam reprezentativac Mađarske početkom drugog dela isprati sjajnu akciju Rikarda (nosio na leđima celu odbranu Voždovca), podmetne nogu i proširi arsenal pretnji po Miloja Prekovića.

Među crno-belima nije bilo slabog mesta. Odbrana je opet izdržala da ne primi gol (450 minuta takmičarskog fudbala), bekovi Živković i Urošević dejstvovali skoro kao krila, Saša Zdjelar gospodario veznim redom koji je u nastavku dobio potpuno drugačiji izgled ukascima Lazara Pavlovića, Danila Pantća – remek delo iz slobodnog udarca izazvalo erupciju oduševljenja na tribinama – Aleksandra Lutovca i Milana Smiljanića, ali je i tad bio opasan i nadanut, mameći aplauze publike.

Voždovac je pao treći uzgubio u kalendarskoj godini na stadionu Partizana.Kao u prethodnim posetama, u prvenstvu i kupu, bio je skoro bezopasan. Prvi put se primakao golu Nemanje Stevanovića tek u završnici prvog poluvremena, zapretio dvaput preko napadača Nikole Vujnovića, demonstrirao oslanjanje na poteze Miloša Pantovića, povremeno pokušavao da smiri loptu i iskreira preko Ivana Milosavljeviča učinkovitog u prva dva kola. Protiv ovako razigranog Partizana to je vraški težak posao.