Crvenoj zvezdi neophodna je pobeda da bi postala prvak, scenario i nije u našoj moći, međutim, idemo na kup. Svejedno koga ćemo da izvučemo u četvrfinalu, ali neka bude Inđija, u Humskoj – kazao je Bojan Matić.

Znate li šta je radio Bojan Matić, centarfor Partizana, pre svega 13 meseci? U dresu Vojvodine, po povratku iz Seula, davao je golove upravo crno-belima!

Tog 7. aprila 2019, u pobedi Lala u Srpskoj Atini 3:2, čak dva komada. Stoga, ne čudi kad Strahinja Pavlović, vunderkind Parnog valjka, upitan ko su mu kroz karijeru, doduše, kratku (godinu i „kusur”) i, paradoksa, načičkanu velikim mečevima (pet večitih derbija i Liga Evrope), bili najteži rivali za čuvanje, kaže:

• U Super ligi, to je moj sadašnji saigrač Bojan Matić: u periodu dok je igrao za Vojvodinu imao sam priliku da se suočimo. Na evrosceni: Marsijal iz Mančester junajteda i Jahović iz Malatije.

Pametnom – dosta, apropo napadačevog kvaliteta, konkretno – sposobnosti da kreira problem, između ostalog, sigurno najtalentovanijem srpskom štoperu, ejjj – sa svega 18 leta novom članu bogatog Monaka.

I, šlagvort da iniciramo i živu reč junaka u kojeg je „strela hvalospeva” i odapeta – Bojana Matića:

• Strahinja, ili, kako ga mi zovemo, Kalaba, malo je viši od mene, otud, u vazdušnim duelima sve je pucalo. Pavlović i Ostojić, koga god da upitate, u Super ligi su i prepoznatljivi po muškoj igri.

Sjajni ljudi i igrači, ne hvalim ih što smo sad zajedno… Inače, drago mi je zbog toga: nema više laktova. Ha, ha… Rođeni Zrenjaninac, brzinom munje, „suspenduje” osmeh:

• Ta dva gola su me i preporučila Partizanu! Svi znaju da sam veliki navijač crno-belih, išao sam, odmalena, često na Jug, međutim… U tom trenutku igrao sam za Vojvodinu! I, da znate, ukaže li mi se prilika protiv Novosađana, dobro znam šta mi je posao…

Naravno, da tresete mreže. Kad smo kod „lepotica”, ovo vam je najduža pauza u kari-jeri bez poslate lopte iza crte?

• Ubedljivo najduža! Obično, pauziramo od 15. decembra do 10. januara, sedam dana ne ra-dim ništa i – počnem da vežbam s privatnim trenerom. Ovoooo? Jedva sam čekao da se okupimo u „Zemunelu”, zakotrljamo „bubamaru”. Naravno, u duhu zaštitnih mera bio sam aktivan u kućnim uslovima, poštujući klupski program preporučeno i trčao. I, sve to kod roditelja, u mom Novom Bečeju. Ne, nisam iz Zrenjanina, mnogi to misle, ali… U gradu na Begeju samo sam rođen…

Pauza izazvana koronavirusom je, čini se, možda vas najviše i ugrozila, bili ste u zamahu – autorizovali dva gola za četiri dana: Spartaku u kupu (pride, naterali i štopera Golubova na autogol) i Voždovcu u prvenstvu?

• Šteta! Međutim, kad se nešto tako dogodi, uštinem se: ko zna zašto je to dobro. U Partizanu sam prihvaćen fantastično, kao da sam sa crno-belima pet -šest godina. Atmosfera je sjajna, kad sam postao starter – zaleteo sam se golovima. Veliki sam borac, nastaviću gde sam stao!

U međuvremenu, većina superligaša je odlučila: završnica prvenstva biće bez plej-ofa – titula je u domenu teorije. Pomirili ste se s tim?

• Teorija kaže: Crvenoj zvezdi, iz četiri utakmice, neophodna je pobeda da bi postala prvak, dakle – scenario i nije baš u našoj moći, međutim, idemo na kup! Željan sam trofeja sa Partizanom, nek’ bude kao prošle godine – da sa osmehom završimo sezonu, okrenemo se evropskim kvalifikacijama.

Izvor:Sportski žurnal