Poslednjih dana Liverpulovi se navijači nisu previše oglašavali. Nisu smeli to da glasno izgovore. Ali duboko u sebi jesu se uzdali u Brendana Rodžersa. Lester Siti je bio poslednja realna šansa Redsa. I kako je meč odmicao, kako su se napadi Mančester Sitija odbijali o zid pred golom Kaspera Šmajhela to zrno nade se kotrljalo u mislima i postajalo sve veće. Sve dok Vensan Kompani na surov način tu misao nije izbio iz glava svih onih koji su se nadali neuspehu Građana. Gol karijere Sitijevog kapitena doneo je Pepu Gvardioli minimalnu pobedu nad Etihadu, pa njegovim izabranicima sada nedostaje samo još konačan trijumf na gostovanju kod Brajtona kako bi i definitivno odbranili titulu najboljeg u Engleskoj.

A i večeras Siti je pokazao koliko je zaista veliki postao pod Gvardiolinom komandom. Lester, koji je pod Rodžersovim vođstvom predstavljao ekipu sa najboljim učinkom posle vodećeg dvojca, uglavnom je bio zakovan u sopstvenom kaznenom prostoru, a izlasci na Sitijevu polovinu terena bili su retki kao ekskurzije u osnovnoj školi.

Odbrana je doduše delovala izuzetno, Vilfred Ndidi je nešto ispred hapsio sve što je mogao, fenomenalan meč za njega. Ali nije to moglo doveka da traje. Ne kad je preko puta Siti. Tim koji ne paniči ni kada ga 20 minuta deli od tragičnog gubitka. Ako su pre toga Serhiju Aguero nedostajali centimetri, ako je Ilkaj Gundogan mogao da čuje kako je lopta posle njegovog udarca prohujala pored stative, ako je Šmajhel ukrotio drugi Aguerov pokušaj, onda je tu prosto morao da ispliva Kompanijev šampionski gen. Karakter čoveka koga su povrede nebrojeno puta slale na hirurški sto, ali se on uvek vraćao. Čoveka koji je jednom već doneo Sitiju titulu, setiće se pažljiviji pratioci Premijer lige sezone 2011/2012 i majskog derbija sa Mančester junajtedom, Kompanijevog gola koji je Građanima doneo minimalac i dva kola pre kraja sezone prvo mesto na tabeli na osnovu gol razlike. Posle je bilo i onih epskih 3:2 protiv Kvins Park Rendžersa…

Ali ovo večeras? Koliko samo hrabrosti u tom udarcu. Koliko samo odlučnosti već u prvom koraku kad je shvatio da saigračima treba pomoć. Koliko srca. Zategao je Belgijanac iz pete i sa nekih 25 metara milimetarski precizno gađao u sam rogalj Šmajhelovog gola. Ništa tu nije mogao Danac. Ništa tu ne bi mogao ni ciglani zid.

Tek tada Lester je odlučio da proba, ali Kompanijev gol i Sitijeva jurišna taktika isisala mu je već svu snagu. U 87. minutu je doduše Keleči Iheanačo imao zicer da se osveti Gvardioli što ga se tako lako odrekao. Na kraju je samo mogao da vidi da to nije bilo slučajno. Sanjaće večeras Liverpulovi navijači taj trenutak, pitaće Boga zašto tu nije bio Džejmi Vardi, a ne Iheanačo.

Uzalud.

Kolo pre kraja, Siti je dva boda ispred Liverpula. Pobeda protiv Brajtona na kraju sezone donosi mu titulu. Posle ovih 1:0, posle ovakvog izliva energija Vensana Kompanija, pravo bi čudo bilo da se to ne desi. A i da se ne lažemo, svaka čast Liverpulu, ali ovaj je Siti godinama sklapan da bude najbolji. I čini se da trenutno i jeste.

Mozzartsport