To se zove autoritet šampiona! Nadali su se navijači Crvene zvezde da će pored sigurne igre i pobede dobiti pregršt razloga da i narednih vikenda dolaze na Marakanu. Sve želje četa Vladana Milojevića im je ispunila, u lakoj pobedi nad Vojvodinom (4:0), kojom je nastavila odličan niz rezultata u sudarima sa Starom Damom našeg fudbala.

Majstorske lopte Marina, odlična kretanja Simića, golovi Boaćija…obojili su u prolećne tonove premijeru u ovoj godini u Ljutice Bogdana. Možda urođeni perfekcionizam Vladana Milojevića pronađe i neku zamerku, ali sve u svemu njegovi su izabranici lako rešili prvu jednačinu i napravili još jedan korak ka viđenoj tituli.

Treneru crveno-belih sigurno najviše znači što mu je tim delovao taktički (defanzivnom pre svega) pedantno, a navijačima što su imali šta da vide. Počev od majstorisanja Marka Marina, pa do pogodaka Ričmonda Boaćija, Simića i Pavkova. Muziku na Marakani pojačao je u finišu debi najzvučnijeg zimskog pojačanja Mirka Ivanića, baš kao i gromoglasni aplauzi za Erika Jirku.

Novosađanima se prosto nema šta zameriti, namerili su se na boljeg i imali šansu da se vrate u meč kada je posle velike greške Simića tukao Đuričin, ali je njegov udarac odlično odbranio Borjan.

Sasvim je razumljivo što su igrači Crvene zvezde želeli što pre da iskoriste pozitivnu energiju u okolini Marakane, oslikanu u dvadesetak hiljada ljudi na najvećem srpskom stadionu i po kratkom postupku ubiju iluziju Novosađana da mogu do pozitivnog rezultata. Trener crveno-belih Vladan Milojević izveo je očekivanu postavu, bez povrđenih Jovančića i levog beka Milana Rodića.

Debitanti Milunović i Gajić projektovali su prvi smislen napad koji je ozbiljno mirisao na opasnost ispred mreže Nemanje Rockova…

Međutim, dok su navijači Crvene zvezde čekali prvi gol u 2019. godini, još jednom se oslikao fundamentalni značaj Marka Marina za četu Vladana Milojevića. I pre nego što je iskreirao akciju sa Benom, koja je završena odbijenom loptom i udarcem za gol Boaćija, nežnim milovanjem lopte nesebično je čašćavao publiku na Marakani. Bivši reprezentativac Nemačke ubrzo je iz svog „šteka“ izvukao najjači arsneal oržuja. Lopta ispod zemlje ka Veljku Simiću predstavljala je personifikaciju njegovog talenta. Bivšem igraču Zemuna ostalo je samo da zaobiđe Rockova i duplira prednost sredinom prvog poluvremena. Jesu kod Marina bili i mač i pogača, ali nepravda bi bila nepomenuti upravo strelca drugog pogotka. Odličnim kretanjem između linija tima Simić je olakšavao posao nadahnutom Marinu.

Mogla je Zvezda i do trećeg pogodak, dok su Novosađani iz ljušture defanzive izašli tek posle drugog gola u mreži. Pošteno je u nekoliko navrata korpulentni Eze mučio Milunovića, ali teško je Vojvodina stizala do ozbiljnih situacija, pre svega zbog dobre defanzive Crvene zvezde.

Za ovaj nivo šampion deluje „upickano“ i taktički doterano, bez obzira što se potencijal pojedinih igrača Vojvodine rasuo po travi Marakani. Tu, pre svega, mislimo na tinejdžera Devetaka koji se hrabro suprotstavljao Benu i Boaćiju, te Nemanju Milojevića. Imao je sposobnost sin Zvezdinog trenera da zadržava loptu i bar malo omekša precizan presing glave porodice Milojević.

Uz bakljade navijača na severnoj tribini crveno-beli su malo labavije ušli u nastavak. Bilo je perioda kada je Vojvodina posle greške Simića napadala i iz vazduha.
Međutim, ubrzo je stigao perfektan centaršut Filipa Stojkovića koji je u gol morao da pretvori Ričmond Boaći.

I za kraj, mezimac Zvezdine publike – Milan Pavkov. Pogađate, na dodavanje Marina…

Mozzartsport