Doskorašnji trener Partizana Sašo Filipovski progvorio je o vremenu provedenom na klupi srpskog velikana.

– Nije neočekivano što sam otišao, jer iskreno, imali smo previše poraza, teških poraza, koji sigurno nisu uticali na energiju u ekipi i van ekipe, tako da treba priznati da sam očekivao bolju sezonu, više pobeda, zato sam i došao u Partizan. Ja samo mogu da kažem da zahvaljujem ljudima na šansi i poverenju, mogu da kažem da sam radio naporno i mnogo iako je bilo teško pokazati u ovom kratkom periodu neki rad i svoje znanje – rekao je Slovenac za BHbasket.

On je zadovoljan partijama u Evropi, ali žali zbog ABA lige.

– Na jednom frontu, što se tiče Evrope uspeli smo da se kvalifikujemo među 16, dobili smo neke velike ekipe, ne treba se stideti tih pobeda, jer dobiti Uniks i Huventud i proći dalje, a posle dobiti i jedan Trento, koji je dobio i Milan i Lokomotivu sa visokom razliku, kao i Lokomotivu kod kuće, to je jedan deo sezone koji je dobar. Ali za drugi osećam neku neispunjenost i žao mi je da nismo napravili više u ABA ligi, situacija u kojoj sam bio, iako sam dao puno, očekivao sam da ću dati više i da ćemo imati više pobeda – priznao je Sašo Filipovski.

Naglasio je doskorašnji trener crno-belih koliko je Partizanu nedostajala publika i atmosfera koja uvek iz igrača izvlači maksimum.

– Mogu da kažem da mi je žao što nisam iskusio tog šestog igrača koji je za Partizan veoma važan. Sve te ekipe koje imaju jakog šestog igrača, mnogo su izgubile zbog ove kovid situacije, žao mi je što nisam iskusio Arenu, mislim da bi utakmice koje smo izgubili na poen-dva, bile završene drugačije da smo imali tog šestog igrača – konstatovao je slovenački trener.

Usledilo je pitanje o odlasku Gordića i Mekintajera, koje je iz njega izbacilo filozofiju o energijama sa kojima živi i funkcioniše tim od 14 ljudi.

– Svaka ekipa je živo biće, u njoj vladaju energije kao u prirodi, rušilačke energije raspada i energije gradnje i napretka. Te energije uvek deluju između sebe, a na kraju krajeva i svaki čovek ima te energije u sebi. Da se pokazuje prstom, da se traži izgovor, da se pljuje, da izraziš svoju frustraciju i strah, da se ne pogledaš u ogledalo. A sa druge strane imamo i onu drugu stranu koju svi imamo u sebi, to je neka ljubav, predanost, poštenje. Mislim da je čovek rođen sa mogućnošću da bira, svi možemo da biramo, moramo da naučimo da vladamo tim energijama koje vladaju u nama, a one vladaju i u ekipi.

– Eto mogu ja da budem primer toga, iako se osećam neispunjeno, da mi je žao da se ovo dogodilo i pošto eto imam tu slobodu i volju da mogu da biram, iako su kao i u svima i u meni sve te energije prisutne, mogu da kažem da sam zahvalan i da mi nije žao što sam došao u Partizan.

– Ali da se vratim na te energije, mogu da kažem da biram da sam zahvalan, da ne upirem prstom, da ne kukam i opravdavam sebe, već kao trener da prihvatim odgovornost i prihvatio sam odgovornost. Momci treniraju naporno, iako je bilo odlaska. Normalno da ekipa koja je sastavljena od pojedinaca, ne znači da oni mogu da žive zajedno i rade zajedno. I moja žena možda ne bi bila dobra za vas, kao što vaša žena ne bi mogla da bude dobra za mene, a kamoli kada imate 14 igrača u jednoj ekipi koji žive zajedno, tu ima mnogo energija, neke stvari se poklapaju, neke ne.

– Ne bih rekao da su ti igrači koji su otišli loši, ali jednostavno u odnosu na situacije i energije koje su vladale, dešavale su se te stvari. To su dobri igrači, koji imaju dobro iskustvo i taj Gordić i Mekintajer sada igraju dobro, ali ekipa je živo biće koje traži da te energije zajedništva i timskosti prevladaju, a da se ta nezadovoljstva uravnoteže. Na kraju krajeva, iako mi je teško, iako su sve energije prisutne, biram energiju zahvalnosti i odgovornosti, ponosan sam da sam bio deo Partizanove porodice sa velikom tradicijom, sa mnogo igrača, stvaranja i uspesima. U ovom momentu mi je i teško, želim im sve najbolje.

– To je razlika kada čovek može bira da osuđuje i da uništava ili da prihvati odgovornost i pusti ljude na miru da rade svoj posao. Upoznao sam mnogo dobrih ljudi iz košarke, za mene je ovo bila velika škola da trener ne može da vlada svim energijama, da nije za uspeh sve samo teren, parket i tvrdi rad, već da su najvažnije te energije koje stvaraju rezultat, energije zajedništva, pomaganja. Ali u ovoj teškoj situaciji za sve, ne samo za sport, već za celo društvo, nije lako svima nama. To bih rekao šta se dešavalo, nije važno, Partizan je bio i biće, zahvaljujem ljudima na podršci, što sam dobio tu šansu, dao sam svoj maksimum, trudio sam se i žao mi je što nije ispalo onako kako sam očekivao – zaključio je Filipovski.