Legendarni generalni sekretar Crvene zvezde o poslovanju kluba u zlatno doba
Zvezdin fudbalski tim snova nije mogao da bude stvoren da na Marakani osamdesetih i devedesetih godina nisu u upravljačkim kancelarijama bili majstori svog posla. Neizbrisiv trag u Ljutice Bogdana ostavio je i proslavljeni košarkaš, po završetku karijere pod obručima pokazao je da je još veštiji kao operativac – Vladimir Cvetković je izrastao u legendarnog generalnog sekretara kluba u periodu najvećih uspeha.

• Stigao sam 1. maja 1983, ostao čak do 1. decembra 2001. Za osamnaest i po godina 18 raznih titula, od prvenstava, kupova, Barija i Tokija. Na to sam jako ponosan, kao deo tima koji je odlično funkcionisao. U kolektivnom sportu ne možeš ništa sam, ako nemaš ekipu ništa nisi uradio. Igrači su, naravno, osnov svega – otvara temu funkcionisanja Crvene zvezde u zlatnim godinama Vladimir Cvetković.

Zvezda je bila upravljački moćna?

• Sa ljudima koji su činili Zvezdu, od direktora za sportski sektor i fenomenalne uprave, bila je je jača od mnogih ministarstava! Žurnal je imao sreću da krene od najvećih uspeha Crvene zvezde, ispratio je blistave trenutke i kao vredna arhiva su ostale strane koje je lepo videti i 30 godina kasnije.

Uhvatili ste poslednji voz za ostvarenje sna i osvajanje Evrope i sveta?

• Moralo je sve da se uklopi, bilo je rano, na primer, da postanemo prvaci Evrope 1988. Zvuči čudno, ali činjenica je da smo bez najboljih u generacijama tih godina, Piksija Stojkovića, osvojili evropsku krunu.

Zvuči neobjašnjivo, ali možda i postoji objašnjenje?

• Kad to pogledaju iz stručnog ugla treneri i ljudi koji su igrali fudbal, pitanje je da li bi Zvezda bila prvak Evrope da su ostali Piksi i Dejan Savićević zajedno. Veliki igrači i lideri žele dozu samostalnosti, da gazduju na terenu. A, lopta je samo jedna…

Da je ostao, Piksi bi nastavio da kao iskusniji ima ulogu gazde na terenu?

• Obojica su zasluživali da budu gazde! Veliki igrači…

Kako je Zvezda finansijski prošla prodajom Piksija?

• Svi su dobro prošli. I on i klub. Na neki način, bio je momenat da ode. Sticajem okolnosti, ali pre svega radom i dobrim procenama sportskog sektora, iskočilo je u prvi plan nekoliko igrača bitnih za veliki tim. Belodedić je bio poklon sa neba, Prosinečki je praktično bio oteran iz Dinama, na sreću smo uspeli da kupimo Sinišu Mihajlovića na polovini sezone.

Bio je to najveći transfer u istoriji jugoslovenskog fudbala?

• Niko nije mogao ni da pretpostavi kakvo zlato se kupuje! Dejo i Pančev su bili tu od 1988, uklapao se tim za svetsko čudo!

Kako ste zaokružili Mihajlovićevo obeštećenje baš na milion evra?

• Ispričaću vam sve… Miha je bio dosta blizu Partizana, po ceni od 600-700 hiljada maraka. Otišli smo u Novi Sad na sastanak veliki predsednik Miša Slijepčević, Džajić i ja. Iznenadio sam ih sve kad sam rekao čelnicima Vojvodine – dajte ispisnicu i ujutru imate na računu milion maraka! Šta je bila logika? Ušli smo u četvrtfinale Kupa šampiona, čekao nas je meč sa Dinamom iz Drezdena. Rekao sam posle saradnicima – ako platimo toliko Sinišu i prođemo mi smo ga već isplatili, a ako ispadnemo opet smo ga isplatili jer neće biti premija za igrače!

Binić je imao jako bitnu ulogu?

• Veliki tim ne može bez specifičnih individualaca. Koliko je Zvezda posebna ekipa oslikava Darkov gol u Minhenu. Za mene je to bio najlepši, najinteresantniji pogodak. Loptu je oduzeo Rumun-Srbin Belodedić, dodao je Hrvatu Prosinečkom, on sjajno dao for Biniću Srbinu, koji je trčao i centrirao Makedoncu Pančevu. Sjajno!

Utakmica u Bariju bila je hamletovska, znali ste da je to Zvezdina poslednja šansa da se upiše na listu evropskih prvaka i kruniše višedecenijski rad?

• Ima i ovakvih i onakvih tumačenja, ali poseban je podvig biti prvak Evrope u vreme kada se država u kojoj si rođen raspada. Slovenija se već bila odvojila, sa Hrvatima je bio rat. Ispričaću i jednu anegdotu iz Barija. Sa sekretarom za takmičenje finala u Bariju, mislim da je bio Škot, razgovarali smo i tehničkim detaljima. Postoji pravilo da po 35 odsto ulaznica ide klubovima učesnicima, ostalo domaćinu, sponzorima, UEFA… Nama je pripadalo po tom modelu oko 25.000, a taj Škot me je pitao: „Kako mislite da toliko ljudi dođe u Bari s obzirom na situaciju u Jugoslaviji?“ Mislio je da će da propadnu ulaznice. Rekao sam mu da se ne uzbuđuje, dolaziće avionima, kolima, autobusima, brodovima, a neki će i da plivaju preko Jadrana. Pogledao me je sumnjičavo, ali posle se uverio da je bilo barem 30.000 naših na stadionu. Snalazili su se na razne načine, kupovali od Italijana, od ko zna koga…

Koji vam je najupečatljiviji momenat iz Barija?

• Kad je Pančev dao taj gol iz penala, kad su igrači potrčali jedan prema drugome, mislio sam da će glava da mi eksplodira, To je kraj, ne postoji ništa u sportu bolje i lepše. Postaješ prvak Evrope. Za jedan život dosta!

Da ne beše rata, verovatno bi bilo i više takvih trenutaka?

• Rekoh, za jedan život dosta! Red star kad se kaže, nema tu razgovora, zna se od Tokija do Buenos Ajresa, od Moskve do Glazgova – evropski i svetski šampion! Najbolji dokaz koliko smo imali veliki tim je da ga i danas najrenomiranije novine stavljaju u anketama među pet najboljih u istoriji fudbala. I ne čudi me kad se piše o toj Super ligi Evrope da se govori o Zvezdinom učešću. To je logično, jer je obeležila ozbiljan period fudbala u Evropi. Kao Ajaks, Bajern… Mogli smo da osvojimo i 1992, iako smo išli od Segedina, Pešte do Sofije. Na kraju je jedna utakmica nedostajala da budemo u novom finalu.

Rat je razorio jasnu viziju?

• Rekao sam i ranije, kako bi postao prvak Evrope moraš da ispuniš pet uslova. Prvo je da si veliki klub, drugo da imaš strašne igrače, treće da imaš velike pare, četvrto da poseduješ dobre relacije i nemaš sukobe sa faktorima UEFA i FIFA, sudijskom organizacijom, peto je sreća. Bez nje ništa. Drugi gol protiv Bajerna dao je niko drugi nego – Bog!

Koliki je bio prihod od ulaznica za tu utakmicu?

• Sećam se da smo prodali za dva sata sve, po ceni od 100 maraka. Imali smo pravilo, ostavljali smo ulaznice za navijače iz Knina, Makedonije i Bosne. Nekoliko hiljada je dolazilo na dan utakmice, a mi smo bili u kontaktu sa njima. To je bio zakon, bez obzira koliko je moglo da se proda u Beogradu.

Da li je Tapi pokušao da kupi finale u Bariju?

• Oko velikih utakmica se uvek prave veće fame nego što jeste. Retko kad se veliki mečevi mogu da se donesu ozbiljniji incident na relaciji klub-klub. Kad su sudije u pitanju to je nešto drugo, nikada nećemo da zaboravio kako je Mikeloti sudio u finalu UEFA kupa protiv Zvezde.

Ako je Nejmar 200 miliona, asovi iz 1991. nemaju cenu

Da li je Olimpik više plaćao igrače nego Zvezda u to vreme?

• Francuska je ozbiljna zemlja, Olimpik veliko ime, sa opasnim predsednikom, rangirani su bili bolje od nas. Bila je to, ipak, jedna utakmica, a tada je sve moguće. Fudbaleri nisu reklamirani na taj način, u smislu koliko je ko plaćen. Valj-a će posle korone malo da se presaberu u fudbalu, sve je postalo besmisleno. Dati 200-300 miliona za igrača je kontraproduktivno. Pokazalo se da svi ti veliki transferi nisu imali efekta. Bejl je promašaj Reala, Nejmar promašaj takođe. Za 200 miliona trebalo bi da daje tri gola po utakmici, a nije osvojio Ligu šampiona.

Koliko bi danas vredeli asovi iz Zvezdinog najvećeg tima?

• Ne bi imali cenu!

Izvor SPORTSKI ŽURNAL

Ukoliko želite da pomognete rad našeg sajta, to možete uciniti klikom na neku od reklama. Vas ništa ne košta, a nama mnogo znači!