Dok lopta u Evroligi miruje od 6. marta zbog pandemije virusa korona i u očekivanju 24. maja, kada će njeno rukovodstvo doneti odluku o eventualnom nastavku sezone, igrači, treneri, novinari i navijači ipak nisu sedeli skrštenih ruku u karantinu. Još početkom godine elitno evropsko košarkaško takmičenje objavilo je „konkurs” za izbor deset najboljih igrača protekle decenije i odluka je konačno pala.

Ovo je drugi Evroligin tim decenije, a zanimljivo je da su se u njemu našla dvojica košarkaša, koji su već obeležili prvu dekadu trećeg milenijuma. To su grčki as Dimitris Dijamantidis i Španac Huan Karlos Navaro, koji više nisu aktivni igrači. U toj prvoj Evroliginoj postavi bio je i jedan od najboljih srpskih košarkaša svih vremena Dejan Bodiroga, te Džej Ar Holden, Šarunas Jasikevičius, Trajan Lengdon, Teo Papalukas, Entoni Parker, Ramunas Šiškauskas i Nikola Vujčić.

Evroliga je 10. marta 2020. objavila ime prvog člana „Top 10” dekade, a to je bio centar CSKA Kajl Hajn. Pre tri dana tačku na ovu slavodobitničku priču stavio je izbor Vasilisa Spanulisa (Olimpijakos), trostrukog osvajača Evrolige i najboljeg strelca u njenoj istoriji. U ovom izuzetno probranom društvu je i najbolji bekovski par današnjice Srbije – Miloš Teodosić (Virtus) i Bogdan Bogdanović (Sakramento), a ostatak tima čine Luka Dončić (Dalas), Jan Veseli (Fenerbahče), Serhio Ljulj (Real) i Jorgos Printezis (Olimpijakos).

Teodosić i Bogdanović su tako nastavili niz košarkaša iz Srbije, lauerata u najjačem evropskom klupskom takmičenju. Prva priznanja otišla su u ruke Radivoju Koraću, Draženu Dalipagiću, Vlade Divcu, Aleksandru Đorđeviću, Predragu Daniloviću i Dejanu Bodirogi, koji su 2008. izabrani među 35 najboljih igrača svih vremena. Povod je bio obeležavanje 50 godina postojanja elitnog takmičenja, koje je Fiba pokrenula kao Kup evropskih šampiona, a jedan od šestorice osnivača bio je i nedavno preminuli Bora Stanković. Pod ovim imenom egzistiralo je do 1991, potom nosilo naziv Fiba Evroliga, a od 2000. godine je promenilo vlasnika i ime u Evroliga. Kao što je u ovom izboru bio rekordan broj košarkaša iz Srbije, obeležili su ga i naši treneri. Deset najboljih svih vremena, predvodili su Aleksandar Nikolić, Dušan Ivković, Božidar Maljković i Željko Obradović.

Ipak, vratimo se u sadašnjost, a to su Miloš Teodosić (33) i Bogdan Bogdanović (27). Prvi, kapiten reprezentacije Srbije, imao je mnogo duži i dublji evroligaški trag. U ovom takmičenju debitovao je u sezoni 2007/8, kada je postao član Olimpijakosa. Tri puta je sa klubom iz Pireja igrao na završnim turnirima Evrolige, ali nije imao sreću da osvoji trofej. U CSKA iz Moskve prešao je u leto 2011, ali je sa „armejcima” tek u svom sedmom učešću na „fajnl foru” uspeo da podigne pehar, 2016. godine. Još 2009. izabran je za najkorisnijeg igrača (MVP) ligaškog dela Evrolige, tri puta je bio član prvog tima ovog takmičenja. Uz Spanulisa jedini je igrač sa više od 2.500 poena i 1.000 aistencija. Uz sve to, Fiba ga je 2010. izabrala za najboljeg evropskog košarkaša. Oprobao se i u NBA u dve sezone je nosio dres Los Anđeles Klipersa, a trenutno predvodi nekadašnjeg osvajača Evrolige, Virtus iz Bolonje. Lucidnost, koja se pre svega ogleda u načinu na koji asistira saigračima je njegov zaštitni znak i ono po čemu je već ušao u sazvežđe najboljih evropskih igrača svih vremena.

Bogdanović je još jedan izdanak Partizanove škole vrhunskih igrača, iz majstorske radionice Duška Vujoševića. Crno-beli dres nosio je od 2010. do 2014. godine, a u poslednjoj sezoni najavio je uzlet među „retke ptice”. Evroliga ga je proglasila „Zvezdom u usponu”, a to je ponovio i naredne sezone, kada je postao član Fenerbahčea. Pod komandom Željka Obradovića 2017. osvojio je Evroligu, kao jedan od najzaslužnijih .

U toj sezoni izabran je u prvi tim Evrolige.

Logičan sled događaja bio je odlazak u NBA. Još 2014. na draftu izabrao ga je Feniks, a dve godine kasnije Sansi su pravo na jednog od najboljih strelaca Evrolige prodali Sakramentu. Klub čiji je generalni menadžer Vlade Divac, polaže velike nade u Bogdanovića. Dobio je glavnu ulogu, sprema mu se višegodišnji, ugovor karijere. Pominje se suma od 80 miliona dolara za četiri sezone. Kao i u Evropi, Bogdanović se i u najjačoj ligi na svetu nametnuo kao igrač koji voli i ume da rešava utakmice. Kako to radi. Strpljiv je i čeka trenutak…

Statistika srpskih asova za pamćenje

O individualnom učinku, uticaju na timove u kojima su igrali, ali i na razvoj košarke u Evropi, statistika dvojice srpskih asova nedvomisleno dovoljno govori.

Miloš Teodosić ima duplo duži evroligaški staž. U najjačoj ligi Starog kontinenta proveo je deset sezona (četiri Olimpijakos i šest CSKA) i odigrao 237 utakmica. Ukupno je postigao 2.807 koševa, 11,8 prosečno po utakmici. Za dva poena imao je učinak od 792-412 (52 odsto), za tri 1253-471 (38 odsto), a sa linije slobodnih bacanja 650-570 (88 odsto). Prosečno je beležio 2,4 skoka i 4,8 dodavanja. Najveći indeks korisnosti na jednoj utakmici iznosio mu je 43 poena, imao je rekordnih 14 asistencija i osam skokova.

Pet Evroligaških sezona zabeležio je Bogdan Bogdanović (dve Partizan i tri Fenerbahče). Odigrao je 108 utakmica i ukupno postigao 1.324 koševa, 12,3 u proseku. Iamo je realizaciju šuta za dva poena od 46 odsto (558-256), 38 odsto za tri (524-197), a sa penala 80 odsto (276-221). Po utakmici je imao 3,3 skoka i 3,1 asistenciju. Bogdanović je ostvario maksimalni indeks korisnosti od 35 poena, rekordnih 27 koševa na jednom meču, 10 asistencija i osam skokova.

Izvor Politika