Svet je danas veoma opasno mesto za život. Na našoj divnoj planeti trenutno se vodi nekoliko teških ratova, ali je u subotu uveče jedan konačno završen i to bez žrtava, u pitanju je, naravno, hibridni rat.

Fudbaleri Crvene zvezde savladali su Partizan rezultatom 3:2 u 173. večitom derbiju.

Crveno-beli su do prve pobede nad večitim rivalom ove sezone stigli sa dva gola u samoj završnici.

U ovom tekstu se nećemo baviti tim golovima i time da li su sporni ili ne, već likom i delom Vladana Milojevića.

Nakon prethodnog derbija došao je ljut na konferenciju za medije, spominjao kako se protiv Zvezde vodi hibridni rat. Samo nije rekao ko taj rat vodi u državi Srbiji. Čitao je Milojević tada i statistiku sa te utakmice, ali i stao u odbranu predsednika Aleksandra Vučića zbog skandiranja navijača Partizana.

Nekoliko nedelja kasnije, hibridni rat je izgleda završen i za Milojevića je sada sve u redu, a što i ne bi bilo kada njegov tim šest kola pre kraja ima deset bodova više od večitog rivala.

Napominjemo da je i ovog puta spominjao statistiku sa meča, ali totalno pogrešnu, pa je izbacio nekoliko potpuno netačnih podataka.

Ipak, teško je ne primetiti licemernost u Milojevićevim izjavama, i to od kada je preuzeo ekipu Crvene zvezde.

U svojoj prvoj sezoni, sa velikanom sa Marakane stigao je do istorijskog plasmana u Ligu Evrope. Bio je to zaista uspeh vredan pomena, pošto je Zvezda sa unakaženim koeficijentom tokom celog toga kvalifikacija bila nepovlašćena.

Zvezda je u plej-of kvalifikacija eliminisala skupoceni Krasnodar. Ipak, pitanje šta bi bilo da je u prvom meču priznat gol Mihaila Ristića, tada igrača ruskog kluba, posle čijeg udaraca je lopta za skoro pola metra završila u golu, ali i pored toga sudije ga nisu priznale.

Da li mislite da je Milojević išta rekao o toj situaciji, naravno da nije… Komentarisao je samo da je podloga u Krasnodaru dosta brza i da je to dosta smetalo njegovim fudbalerima.

Naredne sezone, crveno-beli su se po prvi put u istoriji plasirali u grupnu fazu Lige šampiona. Zvezda je u poslednjoj rundi kvalifikacija eliminisala Salcburg. Posle 0:0 u Beogradu, u Mocartovom gradu rezultat je bio 2:2, a zbog pravila gola u gostima dalje je otišao srpski klub.

U tom meču u Austriji, Salcburg je po svim statističkim parametrima nadigrao Zvezdu, ali kao što često biva u fudbalu, na kraju nije dalje prošao onaj koji je imao više od igre. Naravno da Vladan Milojević posle tog meča nije čitao statistiku, kao posle prethodnog večitog derbija, ali je nije čitao ni tadašnji trener austrijskog kluba Marko Roze, koji je imao razloga za to.

„Jako je teško, boli. Zaslužili smo da prođemo sa ovakvom igrom, ali nismo uspeli. Primili smo golove za koje smo sami krivi. Nemamo objašnjenje. Ovo se dešava u fudbalu, to je fudbal. Veliko iskustvo. Igrači su tužni, ljudi oko nas plaču jer su želeli Ligu šampiona. To je, što je…“, gospodski je tada govorio Roze, koji ni u jednom trenutku nije umanjio Zvezdin uspeh.

Zvezda je u grupnoj fazi na čudesan način savladala Liverpul, ali nije uspela da osvoji barem treće mesto u veoma teškoj grupi.

Naredne sezone usledio je još jedan plasman u Ligu šampiona i ponovo je sreća bila na strani Vladana Milojevića. Kopenhagen je uz 3. kolu kvalifikacija na neverovatan način eliminisan posle penala, a potom je u plej-ofu izbačen i Jang Bojs, iako je švajcarski predstavnik u oba meča bio bolji rival od crveno-belih.

Niste ni tada mogli da čujete Vladana Milojevića kako priča o statistici, igri, a i što bi, jer je pobedio i prošao u LŠ.

Ovog puta, nije se previše proslavio. Bajern i Totenhem su u dva meča Zvezdi dali devet komada, a mogli su najmanje još toliko, dok je Zvezda na kraju ostala i bez Lige Evrope nakon poraza od Olimpijakosa u Pireju rezultatom 1:0.

Pre nego što se vratimo u domaći fudbal, vredi napomenuti da su treneri koji su vodili Zvezdu nakon Milojevića često bez nekih velikih pobeda ostajali samo zbog nedostatka sreće, one sreće koju je „hibridni Miloje toliko često imao, i u Krasnodaru, i u Salcburgu, i u Kopenhagenu, i u Bernu… Dejan Stanković ga je nasledio, Zvezda je u Evropi igrala fantastično, napadački. Padali su brojni timovi, ali kad je došlo do pitanja sreće, ona je nedostajala protiv Rendžersa, Milana, ali i Makabija iz Haife.

Slično je i sa Barakom Baharom, koji u pakleno teškoj grupi Lige šampiona nije imao nimalo Milojeve sreće, pa je na kraju Zvezda završila kao najgori tim grupne faze Lige šampiona.

Vreme je za povratak u domaći fudbal. U septembru 2018. godine Partizan je dočekao večitog rivala na svom stadionu. Crno-beli, predvođeni Zoranom Mirkovićem, bili su nadmoćni u prvom poluvremenu posle kojeg su zasluženo vodili pogotkom Rikarda Gomeša.

Zvezda je u nastavku uspela da stigne do remija i to veoma spornim golom Ričmonda Boaćija. Afrički napadač je glavom šutirao, a Vladimir Stojković kranjim naporom odbranio njegov udarac. Ipak, sudijska, tada petorka, procenila je da je lopta celim obimom prešla gol-liniju i Zvezda je dobila gol.

Iako je svima i dan danas jasno da niko sa 100 odsto ne može da utvrdi jeste li ili nije bio gol, Vladan Milojević je još tada pokazao svoje supermenske moći, te je sa udaljenosti od preko 50 metara jasno video da je bio pogodak i posle meča izjavio sledeće:

„Gol čist kao suza. Istog trenutka smo gledali snimak, na svakom se vidi da je unutra. Za mene je gol čist“, rekao je tada Milojević.

Ovog puta nije čitao statistiku, jer mu ona nije mnogo išla u prilog.

Do kraja te sezone uspeo je da izgubi Kup na svom terenu porazom od Partizana rezultatom 1:0. Svi su već videli da će Zvezda lako stići do duple krune, ali je Savo Milošević sjajno pripremio svoje igrače za ovaj meč, a na kraju su momci iz Humske slavili pogotkom Bojana Ostojića.

Po završetku meča ponovo nije bilo čitanja statistike, već mlaka čestitka crno-belima.

Na početku naredne sezone, Partizan je na svom stadionu savladao Crvenu zvezdu rezultatom 2:0. Gosti sa Marakane nisu imali udarac u okvir gola na toj utakmici, a ukupno su čak dva puta šutnuli ka golu Parnog valjka.

Tada se dotakao statistike tek nakon pitanja novinara.

„Statistika ne laže. Bilo je situacija gde jednostavno smo mogli da rešimo to na drugačiji način. Sad što nismo, nije dobra statistika, mogu da kažem da je i tragična. Moramo da vidimo gde su uzročnici i zašto. Probamo da rotiramo, da imamo špiceve, stavimo jednog, pa drugog. To nam je posao, da nađemo rešenje“, istakao je Milojević.

Bio je to njegov poslednji večiti derbi, pošto je nedugo potom napustio Marakanu.

Od odlaska iz Zvezde predvodio je Al Ahli, AEK Atinu, Al Etifak, APOEL i Apolon, ali ni u jednom klubu nije napravio skoro nikakav rezultat i retko gde se zadržao duže od par meseci. Prosto, kao da je Supermen ostao bez svog kriptonita.

I onda je usledio novi povratak na Marakanu, a samim tim i povratak njegovih supermenskih moći. Kao i njegovi prethodnici, na proleće je krenuo da ređa pobede, a jedino nije uspeo da savlada Partizan u 172. večitom derbiju na svom stadionu.

Po završetku tok meča pričao je o hibridnim ratovima, branio predsednika i bahato čitao statistiku.

„Od početka se pravi negativna atmosfera prema nama. Ne znam da li ćete pisati kako smo mi danas igrali ili nismo, ali ponavlja se ista priča. Mora da se napravi drugi scenario, druga priča da se napravi… Stalno se ponavlja da je neko kao favorizovan, a neko je kao potplačen… Kako god mi da odigramo, stvara se slika da nam je neko nešto poklonio. Moraju da naprave drugi priču… Partizan je trenutno prvi, a mićemo da se borimo. Nestvarno je osporavanje, neću to da dozvolim kao trener. Treba da se prestane da se priča o tome. Kada neko osvoji – sve je pošteno, kada drugi to uradi – ništa nije pošteno. To je hibridni rat… Ako je to sve tako, što mi nismo danas pobedili. Pokušavam da pustim dokle će to da ide. Ali ne vredi. I da smo pobedili, opet bi se pričalo kako je trebalo neki crveni karton, neki žuti karton… Onda bi se pričalo kako ‘sila Boga ne moli’ ili kako ‘ptičice ne cvrkuću’. Postalo je degutantno, počele su da se šire te priče… Biću još žešći ako se to nastavi, jer ja pokušavam da se vratim ovde. Volim da radim ovde“.

Najavio je da će biti još žešći, ali taj hibridni rat je odjednom nestao nakon tog meča. Zvezda se ubrzo vratila na prvo mesto, pobedama uz dosta muke i bez neke spektakularne igre.

Došao je na red novi derbi, a ovog puta je Zvezda uspela da slavi, a kalimero je sada ponovo bio Supermen.

Nije hteo o suđenju, ovog puta nije govorio o drugim stvarima, čak nije branio ni predsednika države Aleksandra Vučića, jedino se ponovo bavio statistikom, ali, kao što smo već napisali, onom pogrešnom.

I eto završen je još jedan derbi, Zvezda je stigla nadomak nove titule, ptice cvrkuću, a Supermen bez rominga više nije u ratu, do nekog novog lošeg rezultata ili poraza.