Trener Partizana Aleksandar Stanojević dostigao je veliki jubilej na utakmici protiv Radnika iz Surdulice.

Njemu je to bio 100. meč na klupi crno-belih.

„Ponosan sam. Niti razmišljam o brojkama, niti sam imao predstavu koja mi je utakmica, međutim, kad sam saznao da mi je duel sa Surduličanima jubilarni osetio sam zadovoljstvo. Nije mala stvar dostići trocifren broj mečeva u voljenom klubu. Pogotovo u turbuletnom vremenu„, rekao je Stanojević u intervjuu za Mozzart.

Svoju prvu utakmicu na klupi Partizana Stanojević je imao sad već daleke 2010. godine kada su crno-beli u Humskoj savladali Rad sa 2:1.

„Prva se uvek pamti. Sećam se 90. minuta mog debija, zicera Andrije Kaluđerovića, kako me je tad preseklo nešto posred stomaka… Prvi put u životu me tako zabolelo. Moglo je da bude 2:2, sve drugačije da se desi. Najviše pamtim premijernu utakmicu. Inače, svaka u mojim razmišljanjima traje 24 sata. Toliko mi je potrebno da je analiziram i resetujem se. Narednog dana posvećen sam sledećoj, kao da se prethodna nije ni desila. Ta sa Građevinarima me je usmerila, promenio sam opredeljenje, krenuo sa ultraofanzivnim igračima i tako nastavio. Do danas“.

U međuvremenu je upisao Aleksandar Stanojević 77 pobeda. Posebno izdvaja…

„Derbi rešen golom Raće Petrovića. Usmerio mi je život! Imao sam sreću (ili nesreću) da u dva duela sa Crvenom zvezdom direktno odlučujem vlasnika titule. Drugi je presudio Prins Tejgo. A onaj prvi… Večno se pamti. Ako govorimo o posebno dragim utakmicama, tu je i ona koju nismo pobedili. Mada, kao da jesmo. Revanš u Briselu protiv Anderlehta i plasman u Ligu šampiona maltene bez pojačanja leta 2010, a sa čak devetoricom igrača iz omladinske škole. Najdraži mečevi u karijeri“.

Obeležili su je i večiti derbiji. Sedam puta naspram sebe imao je Crvenu zvezdu, četiri puta je tukao u prvenstvu (triput po 1:0, jednom 2:0), jednom prošao u polufinalu Kupa Srbije (2:0, 0:1) i jesenas upisao prvi remi. Takvim učinkom izgradio je status jednog od omiljenijih trenera Partizana u očima Grobara.

„Zato što navijač najpre gleda derbi. Možeš bez titule da ostaneš, ali će navijač donekle biti zadovoljan ako savladaš večitog rivala. Mene je to krasilo. Derbiji su mi donosili titule. Čak i poslednji u prvom mandatu, kad smo na Marakani slavili sa 2:0, značio je povećanje prednosti na sedam bodova, kasnije narasla na deset, naslednik je uzeo pehar maltene na osnovu te utakmice. Dakle, osvajali smo naslove i potvrđivali dominaciju u derbijima. Sa ove tačke gledišta, ne bih voleo da pobeđujem derbije, a ne osvojim šampionat. Ne bih se osećao dobro. Kao trener bih ispao neozbiljan kad bih tako razmišljao. Jeste derbi važan, ali me trofej više ispunjava“.