Očekivani derbi kola pretvorio se, ne u poraz, već u debakl Partizana, koji je posle 13 mečeva bez poraza u nizu, razbijen u paramparčad od TSC – 4:0. Golove za goste iz Bačke Topole su Aleksandar Ćirković iz kornera, Nemanja Stojić, Milan Radin, Uroš Milovanović, a TSC je poništen i regularan peti gol…

Kad utakmicu, koja vam posle večitog derbija znači najviše u ligi, započnete kardinalnom greškom zadnjeg veznog (Frank Kanute) i kontrom rivala koja samo pukom srećom već tada nije krunisana, odnosno golom iz kornera već u trećem minutu – nemate čemu da se nadate.

Tako je Partizan poč.eo duel sa TSC, koji je u prvih 45 minuta delovao kao da igra protiv amaterskog tima, u kome nekolicina igrača od straha nije ni izašla iz svlačionice (figurativno, naravno), dok je druga polovina zaboravila za koga igra.

Očajan pristup, bolje rečeno daleko bolja priprema utakmice u režiji Žarka Lazetića, koji je do tančina pročitao sve mane Partizana, no, i da mu se dogodio nekekav propust tu su bili crno-beli da sami sebe „ukanale“.

Taj treći minut je bio samo vrh ledenog brega nemoći, jer je posle pritiska u početnoj fazi, uslovljenog greškama i mlakom pristupu domaćina, gost iz Bačke Topole izborio kormer, a Aleksandar Ćirković, malo veštinom, malo uz pomoć vetra uspeo da prebaci prvi put u sezoni odsutnog Aleksandra Jovanovića – 0:1.

Već tada je igračima Partizana ušla voda u uši, bilo je vidljivo da nema plana, niti rešenja u igri, načina da se probije makar prva linija TSC kako bi se organizovao iole ozbiljniji napad.

Sa druge strane, rekosmo već, Lazetić nije morao previše ni da razmišlja, znao je da je desna strana odbrane tima iz Humske sa Ilićem i Filipovićem prespora, porozna i, nadasve, uplašena, da će ako je optereti doći do benefita i upravo je to i učinio. Ćirković i Petrović su kidisali, defanzivci se povlačili, u panici grešili, no, ta činjenica se nekako moghla i prenebeći, ali ne i greške posle prekida.

Prvi je ušao „preko“ golmana, svaki sledeći u režiji TSC je bio pažljivo uvežban i vrlo precizno izveden i svaki je bio koban po crno-bele.

Prvi sledeći već u desetom minutu, kao u mlađim selekcijama, lopta Ćirkovića iz kornera na prvu stativu gde je ostao nebranjen igrač koji je samo preglavao loptu, a Nemanja Stojić sačekao i spustio u mrežu, takođe nebranjen – 0:2.

Činjenica da je Partizan prvi put kako-gtako šutirao u 20, minutu (Belić preko gola) dovoljno govori na šta su crno-beli ličili pred 8.000 navijača koji su po ciči zimi došli da ih podrže. Vratili su im tako što su svaku loptu, svako od njih dotakli po bar tri puta, što su štoperi i bekovi imali najveći posed, a pas „delili“ uglavnom golmanu Jovanoviću ilči, pak, „na palac“ u nedostatku rešenja u manevru, koji nije postojao.

Tek jedna ozbiljna prilika, u stihijskom presingu koji je trajao nekoliko minuta, kada je Kalulu oteo loptu golmanu TSC i proigrao „stelt“ Natha, ali je udarac Izraelaca izblokiran.

A, onda novi šamar po istom šablonu i to u 33. minutu, u prividno boljem momengtumu Partizana i ponovo iz – prekida. Akteri ovoga puta opet Ćirković,. još jedna lopta na prvu stativu, koju su igrači gostioju prebnaciji na drugu pored statične odbrane i golmana omogućivši Milanu Radinu da samo ubaci loptu u mrežu sa pola metra – 0:3. Čist amaterizam…

Sve što se posle toga dešavalo do poluvremena nije ni vredno pomena, jer je Partizan praktično bez igre „odsečen“ rezultatski, dok je TSC mogao mirno da se postavi i čeka eventualno još neku grešku domaćina…

Napravio je Duljaj u pauzi dve korekcije, ostavio u svlačionici očajne Kanutea i Filipovića, a priliku pružio Menigu i Stojkoviću, s tim da je Zahida pomerio u sredinu, a Natha na poziciju zadnjeg veznog, ali sem početnog presinga nije profitirao.

Jer, Partizanova odbrana, odbrana celog tima od prve do poslednje linije nije bila spremna za tranziciju TSC. Tako je posle jalovog presinga i pokušaja Ilića iz prekida „pukla“ kontra koja je smirila i dotukla crno-bele.

Bio je 50. minut, TSC je počeo akciju sa svoje polovine, ispali su Antić i Natho, odjednom se sam našao Đakovac čiji je udarac odbranio Jovanović, ali je „otpadak“ pokupio Uroš Milovanović i pogodio praznu mrežu – 0:4, debakl Partizana.

Od pomenutog četvrtog gola gostiju meč se pretvorio u puko odrađivanje posla, u kome je TSC rutinski držao Partizan pod kontrolom, iako je delovalo da su crno-beli više na lopti, da (kao) napadaju. Ali, sve je to bilo suviše sporo, čitljivo, fizički nemoćno u toj meri da je na momente delovalo da su gosti fizički spremniji tim, kome domaćin ne može da da gol i da se igra dva dana.

Umesto toga imali su i sreće da je peti gol gostiju poništen zbog ofsajda pošto je Pantović, umesto da sam završi akciju, odlučio da asistira Ćirkoviću… Ipak, TSC je u smiraju postigao regularan peti gol preko Pantovića, ali je VAR poništio iz ko zna kog razloga…

Trzaji crno-belih u nemoći doineli su očajno izdanje koje je Partizan od večeras „skratila“ prednost na tri boda i okončala seriju od 13 pobeda zaredom…