Fudbal iz druge dimenzije. Onaj, prikazivan jesenas dopao se navijačima, stručnjacima, bivšim asovima, iako su rezultati ponekad trpeli. Ovaj, prezentovan u početnih pet kola drugog dela prvenstva, nikog ne može da oduševi. Maltene nema dodirnih tačaka sa idejom Partizana, pošto se svodi na mučenje, guranje lopte unazad, alibi dodavanja, a kao takav za posledicu ima – negledljivost.

Jesu crno-beli dali po tri gola Radniku i novosadskom Proleteru, tačno je da još nisu izgubili meč naspram dva jesenja poraza, istina je i da im odbrana deluje za nijansu čvršće nego u završnim danima 2019, međutim, slaba je to uteha za ekipu od koje se očekivao napad na trofeje. Da melje kao pravi Parni valjak. Umesto toga, spora vožnja, garnirana odsustvom energije (čitaj: goriva), obeležila je skoro sva izdanja u novoj godini, kad su takmičarske utakmice u pitanju.

Za poslednju, protiv niškog Radničkog, opravdanja postoje. Donekle. Sejduba Suma je bio na tribinama usled suspenzije (pride povređen), Lazara Pavlovića je oborila visoka temperatura, Bibars Natho se požalio na bol u zadnjoj loži posle 15-ak minuta, Zoran Tošić se pre desetak dana otisnuo u Kinu, zbog čega u ofanzivnom delu tima nije bilo igrača spremnog da kreacijom napravi višak i spoji sa golom napadače, koji se i dalje muče.

I pitanje je kad će opet u manevru tim iz Humske da zaliči na jesenji, s obzirom da Gvinejac verovatno posle susreta osmine finala Kupa Srbije sa Spartakom propušta i gostovanje Voždovcu, a prve procene kazuju da bi Izraelac mogao da odsustvuje dve sedmice. Ozbiljan je to hendikep, pogotovo za stil kakav Partizan želi da nametne, pa na crno-beloj strani Topčiderskog brda, ipak, deluju zadovoljno dopisivanjem bodova u derbiju 25. superligaškog kola.
„Imali smo probelem bez kreativaca: Sume, Natha i Lazara Pavlovića. Morali smo njihove izostanke da nadoknadimo na drugi način i uspeli smo. Odlazak Tošića, kao i povrede Sume i Natha su se u subotu veče odrazili na našu igru, ali verujem da će povratkom Gvinejca i Lazara Pavlovića Partizan vratiti na prethodni noivo. U pitanju su standardni problemi s kojima moramo da se suočavamo. Takve stvari se dešavaju, to su novonastale situacije. Pričao sam na startu proleća gde nismo najbolje ušli u utakmice, sad imamo neke druge probleme, ali je važno da dobijamo i kada ne igramo dobro“, primećuje Savo Milošević, trener crno-belih.

Odsustvo pomenute trojice vezista i te kako se odrazilo na izvedbu u poljui, ali i na prekide, jer nije bilo igrača spremnog da iz kornera pošalje odgovarajući centaršut u peterac ili zapreti iz slobodnih udaraca, kao što su činili Natho i Tošić.
„To je još jedan segment u kom smo bili opasni. Protiv Radničkog nismo imali kvalitet izvođenja prekida. Ne bi trebalo da tražimo opravdanje, nema ništa od kukanja. Za razliku od prethodnih utakmica, prezadovoljan sam odnosom i karakterom ekipe tokom 90 minuta“.

Ruku na srce, Partizan je opet bodove osvojio baš dok je igra mirovala. Tri gola je tako dao Radniku, jedan TSC-u, a za jedini protiv Nišlija postarao se Đorđe Ivanović, preciznim izvođenjem jedanaestrca (već trećeg ovog proleća sviranog u korist crno-belih), dokazavši da veruje u sebe možda i više nego što mu veruje stručni štab, jer ga na tri od pet utakmica drugog dela sezone nije ni stavio u protokol.
„Nameštalo se tako na početku prolećnog dela da nije bilo mesta za njega u 18. Licencirali smo 22 igrača i apsolutno računamo na sve. Protokol nalaže da možemo da prijavimo 18, ali to nije značilo da nismo računali na njega kad je ostajao van protokola. Đole je više puta pokazao da može da donese prevagu na ovakvim utakmicama. Ivanović dobro radi, predstavlja primer drugim igračima, bez obzira na to što nije bio u kombinaciji ranije uvek dođe do izražaja njegov pošten odnos prema timu. Iako smo ga ranije koristili na više različitih pozicija, na krilu, pa i u samom špicu, najbolje se snalazi na mestu na kom je igrao u subotu veče, iza napadača. Tu može najviše da pruži“, dopunio je Savo Milošević, uz napomenu da jedanaesterac, sviran sedam minuta pre kraja meča, ne želi da komentariše, jer to ne radi, bilo da su odluke u korist ili protiv njegovog tima.

Pet utakmica u drugom delu prvenstva je prošlo, još Umar Sadik nije dao gol. A jesenas je spakovao 16 u svim takmičenjima. Ne ide ni njegovog kolegu s boka, krilnog napadača Takumu Asana. Jeste Japanac prezentovao brzinske sposobnoti protiv Radničkog, međutim, loptu u mrežu iz jedine prave akcije na meču, kad mu je loptu doturio Filip Stevanović, nije ubacio.
„Ako sebe mogu da odvojim od tima, s jedne strane mogu da kažem da sam igrao dobro, ali sa druge strane je frustrirajuće kad ne možete da postignete gol iz nekoliko šansi. Nije bio lak meč, ali ono što Partizan mora da vrati je timski rad na terenu, jer smo trenutno okrenuti individualnim kvalitetima i igri. Imali smo timsku igru uvek, to nas je krasilo i to moramo da vratimo“, pojasnio je Asano.