Popularni Uške nas je prerano napustio i zavio srpski sport u crno.

Legendarni fudbaler Partizana Nebojša Vučićević preminuo je u 59. godini života, preneo je Objektiv.

Popularni Uške nas je prerano napustio i zavio srpski sport u crno.

Kako saznajemo, legendarni Uške se samo srušio tokom termina malog fudbala na Sinđeliću.

Nakon što se srušio na zemlju, nije mu bilo spasa.

Najverovatnije je u pitanju srčani udar.

Ako je neko mogao da dribla na petoparcu ili da proturi loptu kroz iglene uši (čitaj – da je proturi kroz noge), onda je to bio Nebojša Vučićević. Uške je bio jedan od one, gotovo “izumrle vrste” igrača, koji plene šarmom i dižu navijače na noge. Dorćolac, koji je počeo da šutira loptu u Krnjači.

Sa 14 godina pristupio je Palilulcu odakle je nakon samo mesec dana treniranja, na poziv trenera Ace Stefanovića prešao u OFK Beograd. Za prvi tim je debitovao sa 18 godina. Odigrao je 59 utakmica u tri prvoligaške i dve drugoligaške sezone i postigao 17 golova.

U leto 1984. prelazi u Partizan. Sa crno-belima je osvojio dve titule šampiona države 1985/86. i 1986/87. i jedan kup Jugoslavije 1988/89, odigravši 140 prvenstvenih utakmica i postigavši 26 golova.

U leto 1989. odlazi u inostranstvo i često menja klubove: francuski Mec, španska Salamanka, korejski Daevu, kiparski Evagoras Pafos. U Srbiju se vraća 1996. i jednu godinu igra za nižerazrednu Mladost iz Umčara. Igrao je i u Sloveniji za Železničar, Muru i Korotan, da bi se 1997. otisnuo u SAD gde je igrao mali fudbal za Kanzas siti.

Posle aktivne fudbalske karijere Vučićević prelazi u trenere. Kao trener počeo je u Dorćolu (uveo ga u Drugu ligu), pa slede Mladenovac (uveo ga u Drugu ligu), beogradski Radnički (uveo ga u Prvu ligu), kulski Hajduk (po prvi put u istoriji izborio plasman u Kup UEFA), Nafta, kragujevački Radnički, kraljevačka Sloga…

Ostaće upamćen način na koji je prešao u Partizan.

– Žarko sam želeo da zaigram za Crvenu zvezdu, za koju sam i navijao, ali sam promenio odluku iz čisto sportskih razloga. Naime, tada je u Zvezdu došao moj saigrač iz OFK Beograda Mitar Mrkela, i to na velika vrata, i bilo je jasno da će imati prednost u odnosu na mene. A sa druge strane, Prekazi je otišao u Hajduk iz Splita, Klinčarski se spremao za odlažak u inostranstvo, i tu sam video šansu da budem u prvom timu. A da je zaista to jedini razlog, neka ilustruje i ova činjenica. Da sam potpisao za Zvezdu, mogao sam da kupim 12 “golfova 1”, koji su u to vreme bili kao BMV, a kada sam došao u Partizan uspeo sam da kupim staru “bubu”, i to na četiri rate.