Nekadašnji igrač Partizana i član „Partizanovih beba“ Josip Pirmajer preminuo je u nedelju u Srbobranu u 75 godini.

Pirmajer je karijeru počeo u RFK Novi Sad 1961. koji je tada bio prvoligaš. Tu je ostao sve do decembra 1963. kada je stigao u Partizan na poziv Huga Ruševljanina, koji ga je doveo na početku karijere i u Novi Sad.

Pirmajer ili Sepi kako su ga saigrači zvali, odigrao je za crno-bele 261 meč i postigao 89 golova i bio je standardni prvotimac. Igrao je na mestu levog veznog (iako je nosio broj 11) i sa Partizanom je osvojio titulu prvaka 1964/65, što je bio uvod u kasniji pohod do finala Kupa evropskih šampiona u sezoni 1965/66. Josip Pirmajer je odigrao svih devet utakmica na putu do finala, uključujući i finale protiv Reala, i postigao je i jedan gol protiv Verdera iz Bremena u Beogradu.

Jedan je od retkih koji je ostao u Partizanu i posle tog finala još dve godine. U leto 1968. preselio se u Vojvodinu, tu je proveo četiri sezone, a onda potpisao za francuski Nim za koji je igrao naredne dve i po godine. Karijeru je završio tamo gde je i počeo – u FK Novi Sad, igrajući za „kanarince“ od 1975. do kraja sezone 1976/77. Nastupao je i za sve selekcije reprezentacije Jugoslavije, a za najjači tim „plavih“ zaigrao je četiri puta.

Sepi je bio izuzetno korektan igrač, tako je zabeležen podatak da kroz celu karijeru nikad nije bio isključen niti je dobio žuti karton.

Po završetku igračke karijere Pirmajer se bavio trenerskim poslom, radeći u mnogim klubovima – Novom Sadu, Vojvodini, Bečeju, Sileksu, Elanu, Beogradu.

Sahrana Josipa Pirmajera je zakazana za sredu 27. juna u Srbobranu, a vreme sahrane biće naknadno objavljeno.

Sportklub