Partizan Mozzart Bet je završio sezonu na način koji je malo ko mogao da predvidi, a to je kao šampion Srbije. Bez trenera Željka Obradovića i sedmorice ključnih igrača, crno-beli su se oslonili na mladost, hrabrost i veru u tim. Na klupi ih je predvodio pomoćni trener, a na terenu su se borili juniori i igrači iz drugog plana. Ipak, uspeli su da osvoje trofej koji su čekali više od deset godina.

Veliki deo zasluga za ovaj neočekivani trijumf crno-belih pripada Bogdanu Karaičiću, pomoćnom treneru koji je preuzeo odgovornost u najtežem trenutku i vodio tim do kraja. Njegova smirenost, posvećenost i vera u mlade igrače nisu prošli neprimećeno. Tokom odlučujućih utakmica polufinala i finala, navijači Partizana su mu skandirali s tribina – poručujući jasno da ga vide kao budućeg prvog trenera voljenog kluba.

U intervju za Mozzartsport Bogdan Karaičić govorio je kako je došlo do saradnje između Obradovića i njega.

„To je još jedan Holivudski momenat u mojoj priči. Ja sam bio u reprezentaciji sa Igorom Kokoškovim kada je Željko došao u Partizan. Pre toga sam, posle perioda u Zvezdi, bio sam u Megi. I nisam imao klub. Pričao sam tada sa nekoliko klubova, i kao potencijalni prvi trener i kao pomoćnik. I onda mi je Igor došao i samo rekao: ‘Čućeš se sa Željkom, videćeš’. Ja sam iz novina saznao da se Željko vraća u Partizan. Na kraj pameti mi nije bilo da bih ja mogao da budem deo te priče. Nisam ga lično poznavao – naravno, svi znamo ko je i šta je Željko Obradović – ali nisam imao taj lični kontakt. I onda je Igor dao tu preporuku. Rekao je: ako mu treba pomoćni trener, neka pogleda mene“.,

Otkrio je pomoćni trener Partizana kako je protekao prvi sastanak sa Obradovićem.

,, Ja sam pripremio neke svoje materijale, prezentaciju šta radim. I sećam se tog sastanka – Željko me pitao dve stvari. Neću da otkrivam koje, ali sam na obe odgovorio potvrdno. I samo mi je rekao: „Važi. Zovem te za par dana.“ I to je bilo to“.

Opisao je šta se dešavalo kada je došao Partizan.

„Poklopilo se sa dolaskom Pantera, Ledeja i tih prvih pojačanja, očigledno je bilo da Partizan hteo sa tim imenima da pokaže da je ozbiljan. Nisam bio deo početnih analiza sa tim imenima. Negde sam znao za Aleksu Avramovića da dolazi jer smo bili u reprezentaciji. Bilo je interesovanja i od Partizana i od Crvene zvezde. On je prevashodno zbog Željka došao u Partizan što mu je bila odluka karijere“.

O sezoni kada je Partizan bio blizu završnice Evrolige.

„Uvek kažem, ono što nas je dovelo do tog momenta nas je na kraju i izbacilo. Temperament, agresija. Mislio sam da smo favoriti u ABA ligi iako je Zvezda bila izvanredna sa igračima poput Kampaca, jedno od kvalitetnijih finala. Bilo je sjajno i baš zanimljivo pripremati te utakmice. Mislim da smo mi bili raznovrsniji, pre svega u reketu. Nama se ta promenila, ne bih rekao sa Efesom, već porazom od Asvela u Francuskoj. To je bilo ključno“.

Pre Partizana Bogdan je bio u Crvenoj zvezdi i Megi, a sada se prisetio kako mu je bilo u pomenuta dva kluba.

„Te je uvek ovde škakljiva tema, ali pamtim taj period po ljudima koje sam upoznao, Davidovac, Dobrić, Marko Jagodić Kuridža, neverovatni momci, sjajni ljudi, po tome ću pamtiti taj period, ne bih previše pričao o nekim drugim stvarima, tenzičnim. Naravno sve je to iskustvo, ali ostaje saradnja sa vrhunskim momcima, stvarno su ljudine, hvala i njima na tom periodu što sam imao priliku da radim sa njima i što ih zovim prijateljima. Naravno, hvala i Saši Obradovićom koji je takođe jedan od mojih mentora. Takođe, period u Megi, lepa sredina i priča, prava zdrava priča gde mladi igraju košarku. To je bio period kada sam se posle 20 godina vratio u Srbiju i upoznao sam zaista mnogo kvalitetnih ljudi. Nekako sam se kroz karijeru obično preplitao sa velikim partizanovcima, Vladom Jovanovićem koji je na dnevnom nivou pričao o Partizanu, onda u reprezentaciji sa pokojnim Dekijem Milojevićem koji je prava ljudina, onda Pera Božićem, Gagijem Milosavljevićem, Tepićem… Svi ti iz Duletove generacije i onda se vidi da su svi oni formirani ljudi, dobri ljudi i košarkaši „.