Miloš Teodosić je jedno od najvećih imena koje je evropska košarka ikada imala odlučio se da ode u penziju u svojoj 38 godini života . Majstor asistencije, lider na terenu i igrač čija se kreativnost graniči sa genijalnošću. Njegova karijera trajala skoro dvije decenije i obilježena je trofejima, medaljama i individualnim priznanjima kako na klupskom, tako i na reprezentativnom nivou.

U dresu CSKA Moskve, gdje je proveo sedam sezona, Teodosić je 2016. godine osvojio Evroligu, najvrednije klupsko takmičenje u evropskoj košarci. Osim toga, bio je i finalista Evrolige tri puta – 2012, 2015. i 2017. godine. Sa CSKA je šest puta osvojio VTB ligu i isto toliko puta bio šampion Rusije.

Po povratku iz NBA, kao član Virtus Bologne, osvojio je Evrokup 2022. godine i bio ključni čovjek u pohodu italijanskog kluba na evropski vrh. Godinu ranije, 2021, predvodio je tim do trofeja Superkupa Italije.

Dolaskom u Crvenu zvezdu 2023. godine, nastavio je da doprinosi trofejima – 2024. osvojio je Kup Radivoja Koraća.

Iako nije osvojio zlatnu medalju sa seniorskom reprezentacijom, Teodosić ima impresivan niz srebrnih odličja. Sa reprezentacijom Srbije je bio:

– Srebrni na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine

-Srebrni na Svjetskom prvenstvu u Španiji 2014.

– Dvostruki srebrni na Eurobasketu – 2009. u Poljskoj i 2017. u Sloveniji

U mlađim selekcijama, ipak, znao je za zlato gde je bio prvak Evrope u kadetskoj konkurenciji 2005. (U18) i u juniorskoj konkurenciji 2007. (U20).

Karijeru Miloša Teodosića obilježile su i brojne individualne nagrade, koje potvrđuju njegov status jednog od najboljih evropskih plejmejkera u istoriji.

MVP Evrolige za sezonu 2009/2010, kao član Olimpijakosa

Tri puta uvršten u idealnu petorku Evrolige (All-Euroleague First Team) – 2010, 2015. i 2016.

Tri puta uvršten u drugu petorku Evrolige (All-Euroleague Second Team) – 2012, 2013. i 2017.

Najbolji asistent Evrolige tri godine zaredom – 2015, 2016. i 2017.

MVP VTB lige 2011. godine

MVP Evrokupa 2020. godine, kao član Virtusa

MVP italijanskog Superkupa 2021. godine

Najbolji evropski igrač u izboru La Gazzetta dello Sport – 2010.

Teodosić je 2017. potpisao za Los Angeles Clippers, čime je konačno stigao u NBA ligu. Njegove asistencije, lucidna rješenja i košarkaška inteligencija privukli su pažnju, ali su učestale povrede spriječile kontinuitet. U NBA ligi je proveo dve sezone, a potom se 2019. vratio u Evropu.

Tedosić je danas objavio je opširnu poruku u kojoj je objasnio svoju odluku i emotivno se obrati svima koji su učestvovali u njegovoj iznimno bogatoj karijeri.

 Dragi prijatelji, poštovani ljubitelji i poznavaoci košarke,

Pre svega hvala vam na 30 godina zajedničke borbe, uživanja, radosti i tuge. Došao je trenutak da se oprostim od jedne faze svoje ljubavi prema magičnoj igri pod obručima.

Iza mene, iza nas, je mnogo želje, borbe, odricanja. Osvojenih trofeja, ali i izgubljenih finala. Sve je to košarka i sve je to život. I ja ne bih ništa od toga menjao, baš sve bih – opet isto!

Hvala mojim Valjevcima, mojoj Srbiji. I svim trenerima uz koje sam imao prilike da učim košarku.

Nisam je (još) naučio do kraja. Razmenjivaćemo znanje i iskustvo još dugo ona i ja. Do kraja života.

Ne bih posebno isticao pojedince, odlučujuće minute, najvažnije utakmice… Jer, svaki od tih „detalja“ (treneri, saigrači) bili su važni za moju karijeru.

Najveća zahvalnost ide mojoj porodici. I najveći ponos je kod njih. U poslednje vreme, shvatio sam da je najveće bogatstvo moje igračke karijere – imaću šta da pokazujem deci! Samo da još malo porastu… Pred njima ću biti i jesam – najispunjeniji.

Ne bih da pravim ličnu grešku na kraju, pa ide jedna grupna poruka: „Neizmerno HVALA svakom, ali doslovce, svakom saigraču. Svi ste vi od mene pravili boljeg košarkaša. Pamtim to“.

Svi mi igramo za navijače i zbog njih. Zato, hvala i njima, iskreno i od srca. Prijali su aplauzi i podrška. Kritike motivisale, zvižduci jačali. Bez obzira na klupsku pripadnost, navijač uvek zahteva poštovanje nas zbog kojih su došli u dvoranu. Tokom karijere nisam mnogo čitao komentare niti obraćao pažnju na društvene mreže, ali sam jako dobro osećao svaki uzdah u hali. I svaki muk. Odatle dolazi inspiracija, zbog toga teraš sebe da budeš bolji. I sad, da ne odstupim mnogo od sebe, a poznato je da emocije nisam mnogo otvarao za javnost, ovu ipak želim i moram da podelim: želja mi je da se zna kako sam karijeru završio u klubu koji u mom srcu ima – dominantno mesto.

O ljubavi prema Srbiji, igranju za njen grb i pod voljenom trobojkom, rekao sam sve na parketu. Rečima je nemoguće opisati taj jedinstveni, divni osećaj koji još tinja u meni. Moja otadžbina će za mene zauvek ostati najvažnija i najvoljenija.

Još jednom hvala košarko, vidimo se i nadalje, samo bez patika, dresa i šortsa.– stoji u saopštenju Miloša Teodosića.