Večiti derbi između Crvene zvezde i Partizana pružio nam je ono što smo dugo priželjkivali u duelima ova dva tima – utakmicu bogatu golovima sa obe strane, kao i izuzetnu borbu na terenu.

Iako je razlika od 21 boda između crveno i crno-belih, na terenu nije bilo naznaka da ta razlika postoji, a oba tima su dala svoj maksimum u ovom spektaklu.

Nakon derbija, zadovoljan je i član privremene radne grupe Partizana, Predrag Mijatović, koji je istakao da je utakmica protiv najvećeg rivala unela novu energiju u tim.

On je takođe najavio promene unutar Partizana.

„Zadovoljni smo onim što nam je derbi dao. Ponudio nam je sliku da možemo, da smo na pravom putu iako ima još mnogo detalja na kojima bi trebalo raditi. Ostavili smo dobar utisak, igrači su shvatili da mogu protiv rivala koji je u ovom trenutku neosporno u velikoj prednosti: bodovno, kvalitetom i iskustvom igranja u Ligi šampiona. Gradimo novi Partizani i svesni smo da smo napravili dobar korak i apsolutno sam siguran da ćemo ga vratiti na mesto koje mu pripada“, rekao je Predrag Mijatović u razgovoru za Mozzartsport, pa dalje nastavio:

,,Ponekad odem u ’Zemunelo’ da ih podržim i vidim u njihovim očima drugačiji pogled nego pre četiri meseca kad smo došli. Čini mi se da je tada ekipa bila uplašena, jer je promenila mnogo trenera. Delovala je pohabano, a sa druge strane ušuškano. Otprilike, šta god da bude, nismo krivi. Jedan trener, drugi trener, treći trener, četvrti trener… Jedna uprava, druga uprava… Nismo krivi. Pogubno je to za svaku ekipu. Otprilike je tako bilo sa Realovim Galaktikosima. Kao, mi smo zvezde, nas niko ne dira, samo se menjaju treneri, predsednici, direktori. Mora neko da dođe i kaže: ’Više nisu treneri i direktori, nego momci – vi ste krivi.’ E, tako počinje promena generacije. To će se desiti i u Partizanu„

Mijatović je naglasio da crno-beli moraju da pruže šansu mladim igračima, ističući da je to ključ za budućnost kluba.

Takođe, dotakao se teme finansijskog poslovanja, govoreći o tome kako veliki evropski klubovi generišu prihode, dok je u Srbiji situacija značajno drugačija, što predstavlja izazov za timove poput Partizana.

,,Moramo da damo šansu deci, kako bi nam u perspektivi omogućila finansijski boljitak, jer smo i dalje klub koji pravi igrače i od njih živi. Veliki klubovi se finansiraju iz tri segmenta: prodaje ulaznica, marketinga i televizijskih prava. Naš tiketing je smešan, televizijska prava smešna, a marketing kakav je sad… I on je smešan. Moramo da prodajemo igrače. Biću ponosan kad budemo prodali igrača najvećim klubovima u Evropi. To je cilj.„

Pohvalno je govorio Mijatović o treneru Srđanu Blagojeviću.

,,Jedini problem koji naš trener ima je što se ne zove Srđinjo ili Srđiola. Danko Lazović i ja smo, u periodu kad smo dali šansu našim trenerima da privedu kraju jesenji deo sezone, razgovarali sa velikim brojem kandidata i svakog podrobno analizirali da bismo bili sigurni u izbor. Premišljao sam se da li da izaberem neko zvučno ime. Imali smo ih, čak sam jednog praktično završio, a onda sam se suočio sa novom dilemom, da li smo kao klub, opterećen dnevnim nedaćama, spremni za stranca koji misli da je Partizan klub kakav je bio pre deset ili 15 godina. Budimo realni, to nije taj Partizan. Da je sve potaman, ne bismo bili ovde. Razmišljao sam onda kako možda ne bi bilo loše da fasciniramo javnost, jer se od Peđe Mijatovića očekuje veliko ime. Voleo bih da je tako, ali nismo u situaciji da razmišljamo na taj način. Kad smo sve te dileme otklonili, Danko Lazović i ja smo odlučili da trener bude neko ko donosi nove fudbalske vrednosti, metodologiju rada i filozofiju igre. Uz to će prihvatiti da nismo u situaciji da dovedemo pet igrača. Na te nedoumice Srđiola je odgovorio pozitivno. Nisam video strah kod njega. Svakom sam govorio kakve su nam objektivne mogućnosti, ne možemo da dovedemo trenera i da mu dajemo šarene laže, jer će na petom treningu videti kakav je kvalitet ekipe„

Nakon što je Savo Milošević otišao iz Humske govorilo se o potencijalnim zamenama.

 ,,Možda Andrea Pirlo, Klarens Sedorf i slični… Sve su to bile mogućnosti, opcije, neke je bilo nemoguće realizovati zbog finansijske situacije. Ne možemo, bez obzira na reputaciju i kredibilitet nas u sportskom sektoru, tražiti od nekog profesionalca da dođe u Beograd i radi u Partizanu za džabe. Ili da pomenutim našim ljudima uskraćujemo mogućnosti zarade u drugim klubovima. Danko Lazović i ja odlučujemo i nismo hteli da nas povuče luda želja da fasciniramo nekog, kad pričamo o strancima. Hteo sam da u našu sferu dođu ljudi koji nisu ’potrošeni’ kad je Partizan u pitanju, oni koji su već bili ovde„

Da li su Slaviša Jokanović i Saša Ilić bili opcija?

,,Jokanović je moj veliki prijatelj, živi u Madridu kad je bez posla. Često pijemo kafu, videli smo se nekoliko puta poslednjih meseci, pričali o raznim temama i bez obzira na njegovo iskustvo, karakter i popularnost kod navijača Partizana, stvarno mislim da, možda, i ne bi bio dobra opcija“ – iznenadio je Mijatović i odmah objasnio:

,,Jokan godinama radi u inostranstvu, sjajan je bio u prvoj etapi u Partizanu, međutim, prošlo je mnogo vremena i nama su potrebna nova lica. Ako hoćete i iznenađenje. U krajnjoj liniji, uprkos tome što su partizanovci, ne mogu tražiti od Jokana ili Saleta Ilića da ovde rade za 10.000 ili 12.000 evra mesečno, a u nekoj drugoj zemlji mogu da zarade više od 1.000.000 evra godišnje. Niti možemo usled našeg egoizma tražiti od njih da rade besplatno, kao što činimo Danko i ja.„ž

 O plati aktuelnog trenera…

,,Kompletan stručni štab zarađuje malo manje nego od onog što je zarađivao Savo Milošević. Nama bi bilo najlakše da fasciniramo sve i zadužimo klub još 5.000.000 evra da smo doveli Pirla ili Raula. Kad taj izgubi dve utakmice, onda je kraj. Mi nismo došli da radimo kao što se radilo pre„

Ukoliko želite da pomognete rad našeg sajta, to možete učiniti klikom na neku od reklama.