Matija Popović je bio jedan od najvećih talenata Partizana prethodnih godina, ali je nakon sukoba sa klubom otišao u redove Napolija.

On je trenutno najbolji strelac italijanskog tima u Primaveri, a uskoro se očekuje i debi u prvom timu.Popović je za „Meridian sport“ otkrio kako je došlo do njegovog odlaska u Napoli.

– Mislim da su mi u periodu kada sam odlazio iz Partizana mediji na dnevnom nivou menjali dres. Ujutru sam bio igrač jednog, a uveče drugog kluba. Iskreno, ne znam više ni ko je bio zainteresovan, ali iz ove perspektive to nije ni bitno. Napoli me je doveo i mogu da kažem da sam prezadovoljan. Kako čovek da odbije Napoli kada tamo ljudi žive za fudbal? Navijači, grad, Maradona, jednostavno je nemoguće reći ne. Ipak, prvih šest meseci u Italiji sam proveo u Monci. Fenomenalno su me prihvatili i vrlo sam im zahvalan na tome. Polusezona u Monci mi je pomogla da se naviknem na Italiju i jezik.

Prvi je strelac mladog tima Napolija i utisak je da je samo pitanje dana kada će zaigrati za seniore.

– Nadam se da je tako. Za sada sam samo trenirao sa prvim timom, ali nisam imao priliku da zaigram. Nastupam u Primaveri, prvi sam strelac ekipe, ali još nije to onako kako zamišljam da treba da bude. Znam da mogu bolje i radim na tome. Što se tiče utisaka, kada je reč o zvezdama Napolija, zaista imam da kažem samo reči hvale. Sjajni su, pristupačni, ponašaju se zrelo prema mlađima.

Ostaje žal što nije mogao da debituje za prvi tim Partizana.

– Navijam za Partizan ceo život. Redovno sam išao na utakmice, idem i sad kad god mi se ukaže prilika. Maštao sam o tome da zaigram za prvi tim, da usrećim navijače, ali to se nažalost nije desilo. Ne bih o onome što je usledilo, ali mogu da kažem da mi je bilo veoma teško poslednjih nekoliko meseci u Partizanu.

Popović je prve fudbalske korake napravio u Vrbasu.

– Sve je počelo u Vrbasu. Na terenima CFK-a sam se igrao, učio i uživao u fudbalu. Mnoge lepie uspomene me vezuju za početke i rado ih se sećam. Novak i Marko sa kojima sam počeo da treniram fudbal su mi i danas najbolji drugovi.

Takav talenat nije mogao da promakne Partizanu, odnosno legendarnom Momčilu Moci Vukotiću.

– Iz Vrbasa sam otišao u Partizan i to na poziv legende Moce Vukotića. U jednom trenutku sam zbog školskih obaveza napravio kraću pauzu kada je reč o fudbalu, ali je na kraju ljubav prema lopti pobedila, a ja sam se vratio u Partizan. U suštini, nikad nisam prestao da treniram fudbal, kao što se govorilo po medijima. Uvek sam bio u trenažnom procesu. Možda u nekom trenutku nisam bio deo kluba, ali se nisam odvajao od lopte i mislim da je to ipak najbitnije.

U Partizanu se Popović specijalizovao za večite derbije, a njegova generacija je redovno pobeđivala Zvezdu.

– Volim velike utakmice. Za mene je derbi izazov, bez obzira na to što sam ga igrao u mlađim kategorijama. Jednostavno, postoji naboj i neophodno je da se ostavi srce na terenu. Svi tako razmišljamo, a mene najviše motivišu utakmice koje su zaista izazov. Derbi to svakako jeste