Rade Bogdanović bio je jedan od gostiju u emisiji „Sportlight“ na Sport Klub televiziji.

On je i ovog puta govorio bez dlake na jeziku.

– O toj solidarnosti, to da sa igračima može nešto da se napravi… To je apsolutna iluzija zato što su igrači gerenalno pokvareni. Onaj, Korleone, je li on rekao – kad gradiš sreću na ljudima, gradio si na blatu. Čini mi se da je u Kumu on to rekao..E tako i ja kažem, ako vi u Partizanu budete gradili sreću na slozi fudbalera, Zvezda ima da gazi do 2040-50 – u svom stilu je rekao Bogdanović, a potom i dodao:

– Svi se zaklinju – ja sam partizanovac, zevzdaš, delija… Svi su oni… Međutim, kad je teško i kad je gusto, ja ih, verujte, ne viđam. Nisam ih viđao ni kad su Zvezdi isključivali struju, ni sad ih ne viđam u Partizanu. Kad se neko kune i kaže ja volim klub, evo ja mogu da kažem – najviše na svetu volim Fudbalski klub Željezničar. Šta sam dobio – samo obrazovanje fudbalsko. Šta su mi dali – ništa. U materijalnom smislu. Ali, od 1995. godine pa do danas uvek sam na neki način pomagao. Naravno, ne izlazim na televiziju da pričam. Ali oni znaju kada pozovu da sam uvek bio tu. I to je ljubav. I onda sad sve te ostale istine koje idu uz to… Ja sad kad bih rekao javno – gospodo iz Partizana, gde ste? Javite se… Javite se… Jake plate u fudbalskom savezu… Gde ste? Gde je ta ljubav i to zaklinjanje? A fudbalski klubovi, Partizan i Zvezda su dali svoj maksimum prema tim bivšim igračima… Da ne krenemo što su došli iz raznoraznih vukojebina u Beograd, našli im gde da spavaju, dali im da jedu….

Dotakao se i prošlih vremena.

– Da se mi tu ne lažemo.. Vi vrlo dobro znate, Dragan Stojković Piksi kada je postao predsednik Saveza da je postavio za selektora Deja Savićevića. Ja bih voleo da mi u ovoj državi kaže neko da Dejo može da bude trener ili selektor. Pa ja ću ga krkače nosati po celoj Srbiji…. Znači, 2003. godina. To su bile rođačke i drugarske kombinacije, tu nema ni plana ni programa. Nema potrebe niko da se ljuti, to je sve fakat. Recimo u konkretnom slučaju, Dejo više nikad nije ni seo na klupu, je li tako. Seo je u fotelju. Savo Milošević je jedan od tvojih najboljih drugara, vrhunski, ja ga nikad nisam upoznao. Ja Sava nikad nisam upoznao je li to vama normalno. Evo, upoznao sam Zdravka Čolića i to u Dubaiju u pustinji. Zamisli dva Bosanca u pustinji se sreli. Ali, on je recimo klasičan primer kad lutaš. Da se niko ne ljuti. Vrhunski fudbaler. Porodica, klubovi, ugovori… Hoće u politiku, hoće da bude predsednik, hoće da bude sportski direktor, hoće da bude selektor u reprezentaciji, hoće da bude sportski direktor u reprezentaciji.. I sve je dobijao. Pa dobro Savo, šta hoćeš da budeš? – zapitao se Bogdanović