Bilo je mnogo iznenađenja na ovogodišnjem Eurobasketu, a svakako je ispadanje selekcije Srbije u osmini finala od Italije jedno od najvećih.

Razočarale su i Grčka i Slovenija, a posle završetka prvenstva isplivala je i jedna afera.

Naime, prema navodima bosanskih medija, Luka Dončić i drugari su imali „preča posla“ noć pred okršaj sa Poljskom koja ih je potpuno neočekivano izbacila iz borbe za medalju.

Navodno, bivši prvaci Evrope su se opijali do pet ujutru, a potom potpuno dekoncentrisani suprotstavili autsajderu.

Ova situacija podseća na onu bolnu 2005. kada je reprezentacija Srbije i Crne Gore predvođena Željkom Obradovićem doživela debakl i ispala u osmini finala posle poraza od Francuske.

Kritikovao je iskusni stručnjak pristup tadašnjih reprezentativaca, otkrivajući neke stvari koje su se dešavale unutar nacionalnog tima tokom priprema za Evropsko prvenstvo koje je odigrano na teritoriji naše države.

Konferencija je postala nažalost legendarna, a izgleda da balkanski mentalitet nekada ume da odvede u potpuno pogrešnom smeru. Izvinjavam se ljudima, dao sam sve od sebe, žao mi je stručnog štaba i pojedinih igrača… Ovo je izašlo iz mene, treba da se kaže istina a oni neka izvole.

Meni je savest najmirnija. Jedino sam neke morao da sklonim ranije. Imao bih problem, ali bi bilo bolje.

Pre dve godine sam zamoljen da preuzmem reprezentaciju jer niko nije hteo. Tražio sam 15 dana da razmislim i prihvatio, iako su mi prijatelji govorili da sam lud. Ispao sam budala… Imao sam dug razgovor sa igračima u svlačionici, probao sam, bar na kraju ovoga strašnog što se desilo, da ih isprovociram da budu ljudi do kraja, ali nisam uspeo – rekao je tada Obradović. Nema taktike, ima odnosa, ti odnosi su doveli do ovoga… Od prvog dana priprema trebalo je da individualno razgovaram i ubijam egoiste u njima. Samo zato nema rezultata. Pitajte igrače. Ja i dalje mislim da smo mi u košarkaškom smislu najbolja evropska reprezentacija, ali to što sam našao u ova dva meseca, nisam video u životu. Rekao sam im da se pogledaju u ogledalo i da se pitaju da li su pošteni, ima ih mnogo nepoštenih… Moja greška je što neke nisam poterao posle prvih loših stvari koje sam video. Probao sam ljudski, toplo, da napravim kontakt, objašnjavao im da je ovo reprezentacija, zemlja, da nema ničeg svetijeg… Na Kopaoniku je još i bilo OK, ali kad smo sišli, neki su počeli da dolaze u 5 ujutro… Šta da pričamo o taktici? Zar vi mislite da nismo znali da je Dia šutirao 22-4 trojke, a mi ne možemo da napravimo faul nad njim? Zar mislite da nisam tražio da se lopta gura stalno pod koš gde su oni najslabiji, ali ne može jer neko treba da upiše svoje poene i da šutira svoje trojke… – nastavio je ispovest tadašnji selektor. Posle poraza od 19 poena od Grka, dok sam ja razbijao glavu zašto su nas tako razbili, saznajem od mojih prijatelja u Atini da su petorica igrača bila u diskoteci do 5 ujutro. Nisam istraživao ko su ta petorica jer ja nisam policajac, a kada je tim menadžer Paspalj pokušao da sazna, oni su se još i naljutili!.. Jedan od najiskusnijih, Željko Rebrača, rekao je prvih dana: ‘Uspećemo ako pobedimo sami sebe…’ U Istanbulu smo za 12 minuta napravili – 26… Sad igrači reže jedan na drugog, sramota je i bruka, treba izaći na ulicu i pogledati ljude… Oni će se sada vaditi, svaljivati krivicu na drugoga. Njih ništa drugo ne interesuje. Da su bar navijali sa klupe kao Dejan Tomašević, on zna šta je reprezentacija, za razliku od nekih.

Rekao sam igračima da ću sve ovo reći vama novinarima jer mi se sve skupilo. Pa ja sam morao da sastavljam petorku prema tome ko s kim govori ili ne govori! Evo vam još jedan detalj: danas pred utakmicu sa Francuskom razgovaramo u stručnom štabu: šta ako pobedimo, ostajemo u Novom Sadu ili idemo za Beograd? Svi su rekli: ostajemo, ako odemo u Beograd zna se šta će biti… I još nešto: pre nego što sam uopšte počeo pripreme, potrošio sam mesec dana na telefonu ubeđujući igrače da dođu, a oni su uslovljavali da čuju šta je prvo rekao ovaj ili onaj pa da oni onda još malo zatežu, odugovlače. Nema šanse da nastavim da radim ovaj posao, ne želim da završim u ludnici. Nasledniku ću ostaviti napismeno sve što mislim, ako bude želeo da čita. I neka mu je Bog u pomoći – zaključio je Obradović.

BONUS VIDEO: