Nekadašnji igrač i trener Partizana i Anortozisa evocira uspomene na oba kluba i predviđa epilog u premijrnom meču Lige konferencija.

Život neretko spoji i teško lepljivo, ali čvrsto i melemno, kao onomad u Istambulu na žrebanju grupne faze Lige konferencija svojedobno trofejnom igraču i treneru Partizana i Anortozisa – Zoranu Milinkoviću. Svojedobno neumornom desnom beku u idealnih „jedanaest” i jednom od najstranaca, od osnivanja kiparskog kluba 1911. godine!

Što njega odvajkad izdvaja od mnoštva, sećanja na titule i superkupove s Kipranima i strukovnu počast prvaka Srbije nisu prvopomenuta u ovoj najavi preksutrašnjeg premijernog duela u Larnaki već pamćenje i emotivno podsećanje na pokojnog trenera i prijatelja, Dušana Mitoševića.

• Divni čovek Duća… trener od ugleda i trofeja – prozuklo prebira uspomene s Rajskog ostrva, Milinković.- Lepe godine smo proveli u Anortozisu, igrali dopadljiv fudbal. Pobeđivali, osvojili dve titule i dva tamošnja Superkupa, igrali kvalifikacije za Ligu šampiona… Jedne godine (2000) ispali od Herte, sledeće od Anderlehta u tvrdim utakmicama, rezultatski.

Doživljaju prosto vrcaju, kadrovi smenjuju filmskom brzinom.

• Tad sam bio u najzrelijim igračkim godinama, možda je vreme u Anortozisu i najlepše u karijeri. Kipar moćan i za život… nije džaba Rajsko ostrvo – oraspoložio se namah.- Klub, zanimljivo, egzistirao je u Famagusti do okončanja rata između Grčke i Turske, Jednom od najlepšim tamošnjih gradova, otad ničijem. Otud i prefiks „izbeglički” sa stadionom u Larnaki, uz Apoel, Omoniju i Apolon – najtrofejniji.

Tad i s daleko skromnijim budžetom i, za razliku od danas, s najviše trojicom inostranih igrača.

• Top-imidž Anortozisa devedesetih gradili su naši poput Slobodana Krčmarevića, Veska Mihajlovića, Svetozara Šapurića, pokojnog Vlade Tomića…

Dramska pauza i pikantan detalj:

• Navijači su odani i brojni, inače raseljeni širom Kipra. Najviše u Larnaki, zatim u Limasolu i Nikoziji. Njima utakmica nije samo sportski doživljaj već i viđenje s rodbinom, prijateljima. Zaboravih umalo, prvi je od kiparskih klubova započeo takmičenje u Ligi šampiona i to sa sadašnjim trenerom, nekad igračkom legendom Temurom Kecbajom. Pre mene je bio u Anortozisu, zatim igrao u Njukaslu, AEK-u, Vulverhemptonu… Faca je… veliko ime, igračko.

Iskusni trener i bivši selektor Gruzije biće i prekosutra značajan adut Kiprana.

• Stalan je u poslu, ambiciozan i rezultatski uspešan. Međutim, dovoljno nisam upoznat s kvalitetima Anortozisa da bih podrobnije pričao o vrlinama i manama. Što sam pročitao i čuo od tamošnjih prijatelja, polarizovana su mišljenja u vezi učinka u prelaznom roku. Masno potkrepljena prekjučerašnjim porazom od skromne Dokse, najvećim iznenađenjem prvog kola.

Dovoljno za konstataciju o neželjenoj formi, s druge strane, za optimizam crno-belih.

• Fudbaleri Partizana su dosad iskazali stalnost i ubedljivost u igri, volšebno uhvatili takmičarski ritam i u izuzetno povoljnom momentu gostovaće u Larnaki. Tako, očekujem izvanrednu igru i, zašto da ne, pobedu na otvaranju Lige konferencija!

Posebno ističe umešno odrađen prelazni rok, izuzetan ekipni roster, vidljiv rad Aleksandra Stanojevića…

• Povratak Rikarda, Pantića i Miletića, angažovanje Saničanina, sve veća minutaža i značajnija uloga Jovića, prepoznatljiva forma Markovića i Jojića, Zdjelarova konstantnost… bude nadu u berićetnu sezonu.

Kad je već pobrojao dostinu tima u trenu se nametnulo pitanje o eventualnom žalu za „dužom klupom” u drugoj ugovornoj godini s Partizanom. Leta 2015…

• Krivo mi je, razumljivo. Takmičenje na tri fronta nikad nije bilo moguće izneti bez kvalitetnih alternativa na svim pozicijama, bez rotacija radi što ravnomernijeg opterećenja u ciklusu zahtevnom.

Predusretljivo je odgovorio i na hipotetično: šta bi bilo da je tad imao više kvalitativno podjednakih prvotimaca.

• Liverpul i Klop bi se dogodili Beogradu i proleće u Evropi!

Eh, ote se dubok uzdah potpisniku ovih redova:

• Eh.. ne eh, ubeđen sam… sto odsto!