Svaki klub će moći da se izjasni da li želi da se privatizuje, neće biti nikakvog nametanja – kaže prvi čovek FSS
Udar Kovida 19 na fudbal mogao bi se fudbalskom retorikom opisati komentatorskom floskulom: Koronavirus je iznenadio agresivnošću, ali je na kraju fudbal ipak izvojevao pobedu.

Juče je konačno nastavljen fudbalski šampionat Srbije, dobili smo i novog prvaka države, a Slaviša Kokeza, predsednik FSS u ekskluzivnom intervjuu „Bazaru“ odgovorio je, između ostalog, i na pitanje „kakve posledice će koronavirus ostaviti na fudbal i domaću ligu“?

• Posledice će biti ogromne… Pošto nije bilo ni domaćih ni stranih takmičenja, klubovi sad imaju finansijskih problema, teže funkcionišu i nisu u stanju da isplaćuju plate kao ranije. Većina klubova u svetu išla je na to da se smanje plate i troškovi, što je razumljivo, jer se fudbal nije igrao, ai sponzori gledaju kako da uštede, tako da situacija nije baš zahvalna. Kada je reč o prihodima od ulaznica, oni u Srbiji nisu veliki i neće mnogo uvećati gubitak domaćih klubova, ali hoće evropskih jer su tamo ulaznice mnogo skuplje, a stadioni posećeniji, posebno u Španiji i Velikoj Britaniji – rekao je između ostalog Kokeza.

Šta su realno, najveći problemi domaćeg fudbala: nedostatak stručnjaka, stadioni, to što klubovi nisu privatizovani?

• Mislim da stanje u fudbalu nije takvo kako je predstavljeno u medijima. Naravno, ima i tačnih stvari, ali novinari nekada pišu i o onome što nije provereno. Treba da gledamo činjenice, a one govore da smo prošle godine na 20 stadiona kompletno zamenili travu koja negde nije menjana čitavu deceniju. Ove godine su mnogo bolji uslovi za igru na terenima. Ali, naši mediji su takvi da ne pišu o onome što je dobro urađeno, o zamenjenoj travi, sređenim svlačionicama ili tribinama, na većini stadiona, nego se uhvate, na primer, jednog stadiona koji nije sređen. Što se tiče privatizacije, mi smo u dogovoru sa Ministarstvom sporta i stručnim ljudima napravili predlog privatizacije koji smo poslali svim klubovima da se izjasne i kažu šta tu treba izmeniti. Svakako da idemo u pravcu privatizacije i mislim da će to početi sledeće godine u saradnji sa državom. Svaki klub će moći da se izjasni da li želi da se privatizuje, neće biti nikakvog nametanja. A ukoliko dođe do privatizacije, omogućićemo i domaćim i stranim investitorima da ulože novac u fudbal, kao u jednu vrstu biznisa. Kad privatnici budu uložili veliki novac u klubove, kvalitet lige biće na većem nivou, tako da Partizan i Crvena zvezda neće biti više jedini klubovi koji će konkurisati za prvaka Srbije.

A gde je korupcija u fudbalu koja se takođe često pominje?

• Mislim da je reč korupcija u fudbalu više nametnuta u medijima od pojedinih navodno istraživačkih novinara, koji pričaju priče da bi povećali tiraž ili gledanost. Suštinski, to je sve demagogija, sve se svodi na kafanske priče da je negde neko nešto uradio. Još nisam čuo za konkretan primer, nemamo konkretne slučajeve da je dokazano da je neko uzeo novac za nešto. U nekoliko slučajeva podnete su krivične prijave, ali to realno ne znači ništa. Sud je jedini merodavan, ali takvih presuda nemamo.

I sami ste trenirali fudbal do četrnaeste godine, zašto ste odustali?

• Ja sam sa 14 godina došao iz Zenice u Beograd, bila je to 1992. godina, nas 28 živelo je u stanu od 85 kvadrata. To je bio stan mog ujaka u kome su se okupili žene i deca, dok su muškarci bili, uglavnom, na ratištu. Prestao sam da treniram jer smo morali da se snađemo, da živimo od nečega, to je tada bilo važnije od fudbala. Posle pet-šest godina kada sam počeo da se bavim privatnim biznisom, već je bilo kasno da se ozbiljnije posvetim fudbalu.

Gde je danas fudbal kao igra u vašem životu?

• Nastavio sam da igram fudbal rekreativno, obično jednom nedeljno sa prijateljima. Naravno, igram mali fudbal, jer za veliki treba mnogo više snage i kondicije, a i lakše je skupiti nas 12 nego 30…

Mora da vam nešto, ipak, digne pritisak, bar za vreme neke utakmice?

• Najviše se iznerviram kad gledam utakmice naše reprezentacije. To jako stresno i emotivno doživljavam, pa pred utakmicu moram da popijem tabletu za smirenje, tome me je naučio Dragan Džajić.

Rođeni ste 7. 7. 1977. u 7 sati. Jednom je neko rekao da je ovaj srećan broj bio garancija da ćemo se plasirati na SP 2018. Koju su vam sreću ove sedmice donele u ličnom životu i da li će nam obezbediti na plasman SP u Kataru 2022?

• Nisam mnogo razmišljao o značenju te četiri sedmice, ali u nekim važnim životnim situacijama, ili uoči bitnih utakmica, nekad mi to prođe kroz glavu u smislu da će ishod biti pozitivan. U suštini sam zadovoljan i poslovnim i privatnim životom. I uveren sam da ćemo se kvalifikovati na Svetsko prvenstvo.

Ukoliko želite da pomognete rad našeg sajta, to možete uciniti klikom na neku od reklama. Vas ništa ne košta, a nama mnogo znači!