Svedoci smo vremena u kojem se dogodilo ono o čemu verovatno niko do pre nekoliko meseci nije mogao ni da sanja. U nekoliko dana, nedelja, svet je stao. Istu sudbinu imao je i fudbal. Rekao bih da se fudbal maltene nikada u svojoj istoriji nije suočio sa toliko različitih naslova, a uglovi iz kojih je posmatrana najvažnija sporedna stvar na svetu, imali su najmanje veze sa suštinom ovog sporta.

Ko bi rekao da je tako nešto u ovom modernom vremenu uopšte moguće? Da fudbal stane, da vikendom ne navijate za omiljeni klub, da tokom nedelje ne gledate Ligu šampiona, ili Ligu Evrope, da sa nestrpljenjem ne očekujete takmičenje svoje reprezentacije, da nemate mogućnost odlaska na stadion, da ne razgovarate sa drugovima, prijateljima o milion različitih fudbalskih tema. Ali, nije moglo drugačije. Očigledno da u životu morate na sve da budete spremni. Početkom godine nekako tiho i bojažljivo govorilo se o tome da bi koronavirus mogao da se preseli i osvoji Evropu. Iskreno, priznajem, nisam verovao i očekivao da će to biti u ovom obimu. Jačinu koronavirusa vrlo brzo sam osetio i lično i profesionalno.

Srbija je u fudbalskom smislu podelila sudbinu maltene celog sveta. Trudili smo se da uvek budemo odgovorni, humani, solidarni. Zdravlje na prvom mestu. I da kao organizacija pomognemo koliko god možemo. Pratili smo i slušali preporuke Vlade Republike Srbije, UEFA, FIFA i čekali da se pojavi prostor u kojem možemo ponovo da vratimo fudbal fudbalu.

Znate kako, u Srbiji imate ogroman broj mišljenja, predloga, ideja, stavova… Svako za sebe smatra da je najpametniji. I to je u redu. Na to smo se valjda ovde svi već odavno navikli. Nije bilo jednostavno doneti određene odluke. Ali negde morate da presečete i kažete, dobro, ovde podvlačimo liniju. Ovako možemo, ovako ne možemo. Na kraju smo to i uradili. Uvažili smo stavove i mišljenje većine, prilagodili se uslovima u kojima se nalazimo. I krenuli dalje. Dokle ćemo ovako, to ne zavisi samo od nas. Za sada smo tu gde jesmo. I mislim da možemo da budemo srećni zbog toga što ćemo ipak do kraja sezone imati priliku da se ponovo, istina u drugačijim okolnostima, na sportski način vratimo fudbalu. U nekim drugim država to nije bio slučaj. Naravno svako se trudi da se najbolje snalazi u datim okolnostima.

Ostaju mnoga razmišljanja i nove važne odluke. Da, pomerili smo se sa mrtve tačke u Srbiji, ali kako ćemo dalje što se tiče fudbala van Srbije? Kako će se Evropa i svet okrenuti opet fudbalu na terenu, kojom brzinom i u kojem formatu? Čeka se UEFA koja će u Srbiji uvek imati pouzdanog partnera. Verujemo da će u evropskoj kući fudbala, kojom uz čvrstu podršku Zorana Lakovića uspešno upravlja predsednik Aleksander Čeferin pronaći najbolji mogući model za povratak evropskog klupskog i reprezentativnog takmičenja. I da ćemo već od septembra opet početi da razgovaramo o rezultatima naših klubova na evro sceni i razmišljati o tome da li će Srbija posle više od dve decenije učestvovati na Evropskom prvenstvu.

Uskoro ćemo iz UEFA dobiti odgovore na neka vrlo važna pitanja. Kako god da bude mi smo spremni da iz ove nove fudbalske realnosti izvučemo maksimum. Do nekih novih i zaista se nadam boljih, vremena…

Izvor Sportski žurnal