I kada je imao čvrst ugovor sa Čikago Fajerom navijačima Crvene zvezde, stalno se javljao koktel najboljih poteza Aleksandra Kataija iz 2015. i 2016. godine kada je sam sebe stavio u red najvećih majstora novije istorije srpskog šampiona. Od dana kada je obelodanjeno da će potencijalni reprezentativac Srbije, vrlo verovatno, napustiti grad vetrova želja Zvezdinih fanova dobila je na intenzitetu. Neki čak veruju da je kreativni krilni fudbaler iz Srbobrana tu iza ugla i da će prvih dana zimskog prelaznog roka otpočeti drugu epizodu na najvećem srpskom stadionu.

Realnost je malo drugačija. Sve nagoveštava da Aleksandar Katai narednih meseci neće gaziti travu stadiona na severnoameričkom kontinentu. Sve ostalo je nepoznanica. Emotivna crta ga možda vraća u Srbiju, profesionalna glad ga tera da razmišlja o nekom klubu iz Evrope, tu je iz zov azijskog novca.

Trenutno se Aleksandar Katai odmora i naravno razmišlja o kom pravcu bi voleo da se njegova karijera razvija.
„Čikago Fajer do prvog dececembra ima mogućnost da se izjasni, jer imam još opcionu godinu u ugovoru. Međutim, čuo sam da neće aktivirati tu mogućnost, i da ću, vrlo verovatno, promeniti sredinu. Odmaram se, čekam taj prvi decembar i trudim se da, zajedno sa menadžerima, budem spreman i brzo odlučim šta i kako dalje“, poručuje u razgovoru za naš portal Aleksandar Katai.

Do sada nije bilo konkretnih razgovora, čak i neformalnih kontakata, ali svaki prelazni rok, kada je reč o Crvenoj zvezdi, kao da je pod indigom. Postoje nadanja, čak i prenaglašene želje, da se lenja srbobranska bitanga vrati na Marakanu.
„Zvezda je uvek opcija. Lepo je kada vidite da vas navijači stvarno žele. Dobio sam mnogo poruka na društvenim mrežama gde me ljudi zovu da se vratim. Stvarno nije bilo nekih zvaničnih kontakata. Ali ne kažem da ih neće biti“.

Zvezda iz perioda kada je naš sagovornik kosio i vodu nosio i ova sad nemaju mnogo dodirnih tačaka. Evropa se igra u kontinuitetu, ima više novca…
„Baš je velika razlika. Ogromna. Ima i više para, ali to je tako normalno. Ti momci, koji danas igraju za Zvezdu, zaslužili su svaki dinar. O tome govori i podatak da se već treću godinu zaredom igra Evropa. Što je veliki uspeh. Ponavljam, nikada se ne zna. Znam da bi navijači voleli da vide mene i Marina u tandemu“…

Kao neko ko se nije izborio za mesto pod suncem u španskom Alavesu, Aleksandar Katai je otišao u Ameriku 6. februara 2018. godine. Lični učinak je više nego solidan, ali ne krije da se nadao da će sa Čikagom bar jednom osetiti vatru plej-ofa.
„Morali smo da se plasiramo u doigravanje u mojoj drugoj sezoni. Ispostavilo se da nam je nedostajala samo jedna pobeda. Međutim, ličnim učinkom mogu da budem zadovoljem. Bilo je i golova i asistencija (19 golova i 12 asistencija). Ali da je moglo bolje – moglo je. Ako ništa drugo video sam jednu drugačiju kulturu, drugačiji pogled na fudbal. Ima tu i dobrih strana“.

AMERIKANCI BI MOGLI DA DOVEDU POLA EVROPE, ALI NAMERNO DOZIRAJU

Ovdašnja javnost je pratila rezultate tima Veljka Paunovića u kojoj je Aleksandar Katai imao važnu ulogu. Međutim, i dalje je ovde utemeljeno mišljenje da između Amerike i fudbala ne može da stoji znak jednakosti.
„Znate kako, verujem da Amerikanci mogu da dignu fudbal na mnogo viši nivo, čak i da dovedu pola Evrope. Jer uslovi života su sjajni, posebno ako, primera radi, živite na Floridi. Ali kao da svesno doziraju. Imaju ta pravila o ograničenom budžetu. Na primer ako tim ima budžet od pet miliona mora tu da uklopi veći deo igračkog kadra. Van toga može da dovede još trojicu ekstra pojačanja. Ali očigledno im tako odgovara. Oni imaju i druge sportove. Zaluđeni su košarkom, američkim fudbalom, bejzbolom… Očigledno im odgovara da im je fudbal, ili kako oni kažu soker, na ovom nivou“.

Ljudima iz Srbije nije promaklo ništo Čikago sa srpskim trenerom i nekolicinom naših igrača nije imao ispunjen stadion.
„Igrali smo utakmice na Tojota Parku. To je stadion izvan grada. I verovatno je to uticalo na posetu. Ljudi iz Amerike su malo specifični po tom pitanju. Na odlazak na utakmicu gledaju kao na praznik. Vole da im je sve potaman. Inače, Čikago uskoro otvara novi stadion. Veći i moderniji. Onda će se i poseta popraviti“.

Momak iz Srbobrana je otišao iz Crvene zvezde poslednjeg dana prelaznog roka 2016. godine. Imao je sezonu za pamćenje, potom je nosio crveno-bele tokom evropskih kvalifikacija. Boo je najsvetlija tačka u poražavajućim dvobojima sa Sasuolom i Ludogorecom. Međutim, u Alavesu je tek povremeno demonstrirao talenat.
„Tamo sam dobijao šansu na kašičicu. Ili sam ulazio sa klupe, ili počnem jednu utakmicu, pa me onda nema sedmicama. U takvoj situaciji nisam mogao da pokažem šta i koliko mogu. I za njih i za mene je bilo najbolje da mi daju šansu u kontinuitetu, da počnem bar četiri utakmice zaredom. I onda da vidimo gde smo. Nije se to desilo, bilo je logično da odem“.

Gledajući krštenicu Katai je u najboljim godinama. Troši 29. godinu života. Idealno vreme da pokaže šta i koliko može u Evropi.
„Tako rezonuju i drugi ljudi, pa i vi novinari kada pričamo o tome. Nije sada nešto sebe da posebno hvalim, ali ne mogu da budem toliko neskroman.Stvarno verujem da mogu da igram fudbal na najvišem nivou. I da sam to pokazao. Sa druge strane i Azija je uvek opcija. Znate i zbog čega. Karijera kratko traje, uvek se razmišlja i o porodici“, jasan je Katai.

Izvor : Mozzart Sport