Potcenjivanje nije bilo niti sme da bude znajući kako je Crvena zvezda prošla protiv Primorske u Zagrebu. Ne bi trebalo da bude ni kvalitet u pitanju jer je jasno koliko je Partizan daleko skuplji tim od slovenačkog šampiona. Ali, nešto jeste…. Partizan nije ličio na sebe u Kopru i sa slabom igrom u dva pravca nije mogao ničemu boljem ni da se nada od poraza – 68:56. Prvog u sezoni. Apsolutno zasluženo.

Partizan je izgledao očajno, razbijen u Sloveniji i ako smo rekli u Zagrebu da je Zvezda dobila šamarčinu za poraz od Primorske, onda baš to isto sada važi i za Partizan.

Na taj način je sada u situaciji da ima 1-1 na početku ABA lige, ali i da je Partizan sebi napravio lošu najavu za meč protiv litvanskog Ritasa koji je na programu u utorak u Vilnjusu.

Pokušavao je Trinkijeri brojnim izmenama, ali na ovoj utakmici crno-beli nisu mogli ništa da pogode, za poluvreme su dali samo 28 poena i sa ovakvom igrom nisu mogli da se odupru čvrstom timu Jurice Golemca. Ispod koša nisu mogli da naprave razliku, stao je šut, i sa takvom predstavom se ne može do pobede u gostima protiv nezgodne ekipe iz Slovenije. Pa ni mnogo slabijih ekipa.

Ovo je najlošija utakmica Partizana možda i u celom mandatu Trinkijerija na klupi Partizana. Čak je i takav Partizan imao šansu u samoj završnici, ali je delovalo kao da se „kasno setio“. Promašio je slobodna bacanja, grešio…

Ovo stvarno nije bilo dobro… Dovoljno je reći da je samo Zagorac bio dvocifren kod Partizana i to sa 10 datih poena. Kod Primorske je blistao Heris sa 17 poena, Šiško je dodao 13, Jagodić Kuridža 11, Hodžić 10.

Primorska je mnogo bolje otvorila meč sa dve trojke preko Hodžića i Herisa i na taj način je crno-belima bilo jasno da slovenačka ekipa ima vrlo nezgodan domaći parket. Zagorac je vratio sa 2+1, a onda je i Primorska imala alej-up i bila je ta koja je zadavala ritam sa prednošću od 13:3 i tu već nije bilo svejedno crno-belima.

Igrali su crno-beli ponovo bez Rašona Tomasa koji ima povređen kvadriceps i videlo se koliko im to teško pada.

Ipak, Volden i Birčević su dali brze i važne trojke i to je održavalo Partizan u životu, a problem je bio kod Partizana što odbrana ponovo nije bila dovoljno koncentrisana, pa je domaćin davao veliki broj poena. I to bez promašaja u prvih pet minuta.

Kako je Partizan odigrao u prvoj četvrtini mogao je da bude prezadovoljan sa minusom od osam poena i rezultatom 22:14. Stvarno je to delovalo raštimovano u napadu i nedovoljno snažno i čvrsto u odbrani, a igrači Primorske su koristili sve te pukotine na jako dobar i kvalitetan način.

Partizan je potom malo podigao ritam, Pejners je dao trojku iz ćoška, Parahovski je uhvatio jednu loptu i pogodio pa se Partizan malo vratio rezultatski. Mogao je malo lakše da diše.

Crno-beli su loše odigrali u defanzivnom skoku, mučio se u napadu, stvarno nisu igrali dobar meč do tada, mnogo toga su crno-beli radili pogrešno, a sve se to ocrtalo na rezultatu na poluvremenu (36:28). Zasluženo je vodio domaćin, a Partizan je morao mnogo bolje u nastavku, posebno u napadu, ako je želeo da se nada boljem rezultatu.

I u nastavku je Partizan nastavio sa lošim protokom lopte, birali su crno-beli loše situacije za šut, nije bilo izrađenih akcija, a sa druge strane je Primorska sve više dizala gas u svojoj igri, Kuridža i Heris su jako dobro igrali pa je to sve dovelo do toga da Partizan mora da nadoknadi minus od 17 poena u poslednjoj četvrtini što je bila skoro nemoguća misija.

I ostalo je do kraja nemoguća misija.