Premijera uspešna! Partizan je odličnom igrom, naročito u defanzivnom polju uspeo da na noge baci prošlogodišnjeg osvajača italijanskog košarkaškog šampionata. U veoma tvrdoj košarkaškoj predstavi, Venecija nije imala rešenja za odličnu postavku igre koju je pripremio Andrea Trinkijeri – 66:63. Doduše, ta pobeda je došla nakon velike drame i penal završnice.

Od samog starta utakmice bilo je jasno da večeras na severo-istoku Italije nećemo gledati meč na veliki broj poena. Promašaji su „sevali“ na sve strane, ali je koliko-toliko uspešniji bio Partizan, koji je krajem prvog dela igre uspeo da dođe i do osetnije rezultatske prednosti. Venecija nije postigla poen u poslednja tri i po minuta košarke u prvoj deonici, pa su Beograđani vodili rezultatom 19:11.

U istom ritmu Partizan je nastavio i u drugoj četvrtini. Čvrsta igra u odbrani na startu omogućila je crno-belima da dođu do nekih lakih poena na drugoj strani. Generalnu sliku, ipak, pokvario je kraj ovog dela igre koji je bio kao u ogledalu u odnosu na prvu četvrtinu. Ovoga puta su crno-beli ostali bez ijednog koša u poslednja tri minuta i tako dopustili Veneciji da na veliki odmor odu sa samo četiri poena zaostatka – 30:26.

Evidentno je bilo da je poluvreme više prijalo košarkašima crno-belih. Predvođeni sjajnim Rašonom Tomasom, koji je nakon samo tri minuta igre došao do dabl-dabl učinka, igrači Partizana su se vrlo brzo ponovo odlepili na devet poena prednosti. Tvrda igra bilo je nešto što je obeležilo i ovu četvrtinu, a to je bilo potpuno atipično u odnosu na ono što smo imali priliku da gledamo na Partizanovim utakmicama prethodne nedelje na Superkupu ABA lige.

Ponovo je Partizan izgubio napadački kontinuitet na kraju kvartala, promašeni su neki otvoreni šutevi, kao i veliki broj slobodnih bacanja, ali se prednost uglavnom nije spuštala ispod četiti poena razlike. Upravo toliko je iznosila na kraju treće četvrtine, pošto je De Nikolao pogodio za tri poena uz zvuk sirene i nagovestio uzbudljivih poslednjih deset minuta košarke – 48:44.

Da sve bude gore, Venecija je trojkom otvorila i poslednju deonicu, ali je Gordić uspeo da ubrzo vrati pogodak sa distance i tako koliko-toliko očuva mir u redovima crno-belih. Mnogo važnu trojku postigao je potom i Markus Pejdž, pa je Partizan polako, ali sigurno počeo rezultatski da se „odlepljuje“ od Venecije pred ključne trenutke utakmice.

Prednost se uglavnom tokom poslednje deonice kretala u granici između četiri i šest poena, ali na oko tri minuta pred kraj utakmice Partizan je uspeo da veže dva uspešna napada. Prvo je Jaramaz pogodio dva slobodna bacanja, a onda je Mozli prikucao loptu za velikih plus osam. Činilo se u tim momentima da će crno-beli iz Venecije pokupiti veoma vrednu pobedu.

I to se desilo, ali nakon velike drame. Venecija je trojkom Bramosa prišla na samo tri poena razlike na 40 sekundi pred kraj utakmice. Delovalo je da je još jedan napad Partizana izgubljen, ostale su dve sekunde za napad, Andrea Trinkijeri je tražio tajmaut. Pejdž je promašio trojku, a veoma važan ofanzivan skok uhvatio je Mozli, pri čemu je i fauliran. Ruka je zadrhtala kod prvog slobodnog bacanja, ali nije kod drugog. Bramos je vratio na posed zaostatka, a nakon toga Gordić je promašio oba bacanja. Srećom, loptu je uhvatio Volden, koji je pogodio jedno bacanje i tako stavio tačku na meč – 66:63.