Nije moglo teže – nije moglo lepše, Srbija je prvak sveta u ženskoj odbojci!

Srpske odbojkašice nadigrale su Italiju u finalu Svetskog prvenstva s 3:2 (21:25, 25:14, 23:25, 25:19, 15:12) u setovima i na taj način ispisale najlepšu stranicu u istoriji naše zemlje, uz ono srebro s Olimpijskih igara. Prvi put je ženska selekcija postala prvak sveta. Posle bronze 2006. godine u Japanu, sada je stiglo zlato, takođe u Japanu.

Bio je to triler kakav se retko viđa. Pravi rolerkoster. Italija je uzela prvi set (25:21), Srbija drugi (25:14), Italija treći (25:23), Srbija četvrti (25:19) i sve se rešavalo u taj-brejku, u petom setu.

Igralo se tamo poen za poen, povele su Italijanke 3:1, naše su se vratile… Na promeni strana Italijanke su vodile 8:7. Bila je to najbolja odbojka koju možete videti. Pogotovo onaj poen kada je Tijana dovela Srbiju na 9:8. Pucale su Brankica, pa Tijana i na kraju Maja – zlato!!!

Ovo će se dugo, dugo pamtiti… Meč za odbojkaške anale!

Najefikasnije u našem timu bile su Tijana Bošković s 26 osvojenih poena i Brankica Mihajlović sa 19.

Već na startu je bila velika borba, a Paola Egonu je meč otvorila sa dva loša smeča. Nije bilo bolje ni sa naše strane, preko Milene Rašić nije išlo na startu. Generalno su naše odbojkašice ušle u finale sa dozom treme i to se videlo. Italijanke su odlučnije otvorile duel i otišle na tehnički tajm-aut sa 8:4.

Italijanke su imale ideju da napadaju Srbiju servisima na Bianku Bušu, dok su naše gađale Mirjam Silu. Dugo je trebalo i Boškovićevoj da uđe u meč. Egonu se kako je prvi set odmicao bivala sve bolja, praktično nezaustavljiva. Italija je bila sigurnija, pa i bolja u bloku. Prijem nam nije najbolje funkcionisao. Italijanke kao da su rasterećenije pa su zato, prilično lako, stigle do prvog seta – 25:21.

I drugi set je počeo loše, ali konačno su se do prvog tehničkog tajm-auta naše odbojkašice malo probudile. Mučila nas je i dalje Egonu, Malinov je dizala fantastično, ali se polako budio naš tim. To je bilo vidno…

Konačno su igračice Zorana Terzića malo proradile i povele s 10:7, pa sa 12:7. Bilo je mnogo više želje, mnogo više energije, besa u očima. Sve je to dovelo do izjednačenja u setovima – 25:14. Proigrala je Tića Bošković, kao i Brankica Mihajlović, Buša je dobro servirala, bio je to nagoveštaj drugačijeg toka utakmice. Očitali smo im lekciju u drugom setu. To je bio recept kako treba da igramo.

Treći set je bio bitan i rezultatski i psihološki. Očekivano se igralo poen za poen, jako se teško dolazilo do brejk poena. Egonu je udarala sve teške lopte Italije, nismo imali odgovor na takvu njenu igru. Boškovićeva nekako nije bila u svom ritmu, mnogo su nam nedostajali njeni poeni.

Bila je potrebna neka iskra, a to je bio blok Maje Ognjenović. Ponovo je Buša odlično servirala, otišle su naše na dva poena prednosti. Ipak, Italija se vratila najviše zato što je gađala Bušu iz servisa. Proradio im je i blok i Italija je povela s 2:1 u setovima – 25:23.

Promenila je naša reprezentacija potom stil igre, mnogo više smo igrali na Boškovićevu, Terzić je to naredio Ognjenovićevoj. Počelo je to da pravi rezultate. Italijanke su pale u igri, počele da greše, malo su se i uspaničile. Naše odbojkašice su prebacile u novu brzinu i izborile taj-brejk.

Sve ostalo je istorija…

Mozzartsport