Izveštaj dopisnika beogradskog „Sporta” iz Titograda (sada Podgorica) ovako je počeo: „Nije bilo prošlo ni trideset sekundi, a Stojanović je već vadio loptu iz mreže i ponovo se krenulo s centra. Gosti su bili izveli početni udarac. Samo dva igrača crveno-beli igrali su loptom pre nego što je pao”.

„Crveno-beli” gosti nisu bili ni Crvena zvezda, ni Vojvodina, nego – Partizan?! Evo i nastavka tog uvoda: „Valok je s centra dodao Bobeku, kome je Vučeković oduzeo loptu, poneo je nekoliko koraka i ubacio pred gol Mladenoviću. U susret mu je pošao Stojanović, ali Mladenović je prisebno pored njega plasirao u mrežu”.

Posle desetak minuta bilo već 2:0 za Budućnost. „Ko je to očekivao posle četiri uzastopne Partizanove pobede u prolećnom delu prvenstva!“, zapitao se izveštač I. Pajević. Ipak, domaćin nije pobedio – taj meč, odrigran 31. marta, 1957. završio se nerešeno (2:2).

Danas je nezamisliv Partizan u dresovima kakve nosi njegov najveći rival Crvena zvezda, ali, eto, u ono vreme, izuzev „Sportovog“ saradnika iz glavnog grada Crne Gore, na to niko nije obraćao pažnju. Tada je Partizanova klupska boja bila crveno-plava i dresovi u raznim kombinacijama sa nekom od njih nisu padali u oči, kao što bi to bilo sada.

Jedino su posle toga u nekim novinama peckali Partizan, kome su tog proleća u prvenstvu, kola krenula nizbrdo, da mu nije pomoglo što je igrao u dresovima prvaka (Crvena zvezda je tada bila šampion). Partizan je, ipak, tu sezonu pamtio po dobrom.

Em što je u četvrtfinalu Kupa Jugoslavije pobedio Crvenu Zvezdu, koja je te godine bila polufinalista Kupa evropskih šampiona, sa 4:2 (gubio je u drugom poluvremenu sa 2:1), em je u finalu, 26. maja 1957, osvojio prelazni srebrni pehar, koji je poklonio lično Tito, pobedivši sa 5:3, iako je na poluvremenu bilo 3:0 za beogradski Radnički!? Na toj utakmici, Partizan je nosio crvene dresove.

CRNO-BELI DRESOVI ZA CRVENU ZVEZDU

Duško Antonić, autor knjiga o sportu u Beogradu, posebno na Zvezdari, kao dečak čudom nije mogao da se načudi što je tim iz Malog Mokrog Luga igrao u crno-belim dresovima, iako se zvao Crvena zvezda. Posle mnogo godina je saznao i zašto. Nekada sportska oprema nije mogla da se kupi u prodavnicama, nego je naručivana kod proizvođača.

Iz Malog Mokrog Luga su odredili trojicu svojih članova da odu u Kombinat „Sport“ i naruče kakve dresove hoće. Posle dva-tri meseca, razrogačili su oči kad im je stigla roba – dresovi su bili crveno-beli! Ispostavilo se da su sva trojica članova komisije, bili „partizanovci“. Pošto bi nova porudžbina opet „pojela“ nekoliko meseci, nije bilo izbora – Crvena zvezda iz Malog Mokrog Luga je igrala u „Partizanovim dresovima“.

POLITIKA