KK Partizan loše je otvorio sezonu, ali se u klubu nadaju da će solidan igrački kadar dići formu i početi da ređa pobede.

Svoj komentar na to dao je i Novica Veličković u intervjuu za Vajs:

– Skoro me je neko pitao, ‘hoćeš li uspeti da ‘zaraziš“ ove sadašnje mlade igrače’, i ja bih voleo da moje sadašnje saigrače ‘zarazim’ sa time. Daj da se borimo, da se bijemo, pa i ako imamo manjka talenta, da ih slomimo željom. I ako tako bude neće nas dobiti. Ja im to stalno kažem, neće nas dobiti niko! – rekao je Novica Veličković za ‘Vajs’ i nastavio:

– Oni koji dolaze u Pionir, oni treba da nas se plaše. Oni treba da znaju protiv koga igraju, da znaju da ih mi čekamo. Da ćemo im stati na put – da ću im ja stati na put, i ja i ono dete od osamnaest godina koje tek treba da nauči kako da se bori.

Novica je govorio i o svom nadimku ‘Ubica’, objasnio je kako ga je dobio.

– To je bilo posle jedne utakmice sa Cibonom. Tad sam za jako kratak period prelomio meč svojom agresivnošću, bacao sam se, ukrao par živih lopti, mislim da je to bilo ili polufinale ili finale Jadranske, Peđa Drobnjak je igrao za nas. Neko je dreknuo sa tribine „Novica ubica“ i tako je ostalo. Mislim da sam za pet minuta dao petnaest poena, bukvalno sve na agresiju – otkrio je Novica.

Novica je govorio i o sastavu Partizana, a pomenuo je legende poptu Vlade Divca, Dude Ivkovića, Željka Obradovića i Dragana Kićanovića.

– Ne želim da ovo zvuči kao fraza, evo ponavljam se, ali ja moram da ih ‘zarazim’. Moram. Oni moraju da shvate šta znači igrati za Partizan, kakva je to obaveza i šta to znači. Oni moraju da znaju da su na oku – odigraš loše, i odmah krene vređanje po društvenim mrežama, neke to pogodi, znaš, ti tamo možeš da pišeš šta god hoćeš. Oni moraju da shvate da od tih sedam hiljada ljudi u Hali, da barem 70%, ako ne i jače, njih zna košarku, da dolaze godinama tu, da su ostavili mladost na tribini, i da oni znaju da prepoznaju kvalitet, da te nagrade. A ta nagrada treba da se zasluži pružanjem maksimuma svaku moguću utakmicu.

– Ako vodiš dvadeset i pet razlike, moraš da dobiješ trideset. Onaj zadnji šut, ne smeš nikoga da pustiš da ti šutne, koliko god vodio ili gubio. Ti moraš da znaš šta nosiš na grudima, i koliko je to značajno. Jer, mnogi veliki igrači su tu igrali. Ja se sećam kad sam ušao u prvi tim, pa gledam ko sedi u prvim redovima, pa se naježim. Vlade Divac ti tu sedi pa ti aplaudira. Đorđević, pa sa druge strane Duda Ivković, pa Željko Obradović. Pa Kićanović…sve je to Partizan. Sve je to ono što ga čini velikim.