Bibras Natho je na meču u Nišu upisao 100. nastup u dresu Partizan, a mi smo odlučili da vas podsetimo na neke od najboljih stranih fudbalera u istoriji kluba iz Humske 1.
- Kleo
Ovaj Brazilac je došao u Partizan iz tabora večitog rivala i tako ostao večno upisan u istoriju kluba iz Humske, kao jedan od retkih koji je to uradio. Ipak, to nije jedina pomisao koja će navijačima Partizana proći kroz glavu kada se prisete ovog golgetera. Te 2009. godine stigao je u klub za veliku sumu novca za srpske standarde ( 400 000e), ali se višestruko isplatio. Praktično je sam uveo Partizan u Ligu Šampiona, rešio jedan derbi i postigao nekoliko golova koji se retko viđaju na stadionu crno-belih. Otišao je posle godinu i po dana u Kinu i to za velikih četiri miliona evra i tako za kraj i napunio kasu kluba. Zabeležio je 40 golova na 63 nastupa za crno-bele i večno ostao u srcima navijača, trenutno igra u drugoj brazilskoj ligi za Goias.
- Dijara
Jedan od retkih stranaca koji je dobio pesmu od strane navijača Partizana. Stigao je u klub na leto 2007. godine za sitne pare iz portugalskog Beira Mara. Kao i njegove tadašnje kolege, Lamine je pred sobom imao zadatak da vrati titulu u Humsku posle dve godine. Dijara je učestvovao u četiri od šest Partizanovih titula i to kao jedan od najbitnijih igrača, često je u tadašnje vreme izgledalo kao da je prerastao srpsko prvenstvo. Senegalac se na leto 2010. godine seli u Ujedinjene Arapske Emirate na jednogodišnju pozajmicu za 1.5 miliona evra. U Humsku se vraća po isteku pozajmice i opet biva jedan od najzaslužnijih za titulu. Leta 2012. godine odlazi u turski Antalijaspor kao slobodan igrač. Zabeležio je 140 nastupa i 68 golova u crno-belom dresu, od čega su 13 nastupa i pet golova protiv večitog rivala.
Stigao u Humsku iste godine kada i Lamine Dijara, ali je za razliku od Lamine pre dolaska već imao zapaženu karijeru. Pre Partizana je nosio dresove Standarda iz Liježa, Dinama iz Moskve i Hamburga pa su navijači Partizana bili uzbuđeni njegovim dolaskom. U Humskoj se zadržao tri i po godine i stekao nadimak „Dr Mo“ zbog svojih driblinga i pasova, kojim je redovno mamio aplauze na svim stadionima u Srbiji. Pored Dijare, bio je jedan od najzaslužniji za titule. Početkom 2012. godine odlazi u Kinu i tamo se zadržava godinu dana. Posle toga, vraća se u Srbiju i nastupa za Vojvodinu, gde nije ostavio neki utisak. Za Partizan je zabeležio 120 nastupa upisavši 27 golova i čak 30 asistencija. Protiv večitog rivala je odigrao devet mečeva i zabeležio tri gola. Na leto 2014. godine završio je svoju profesionalnu karijeru.
Na leto 2002. godine stigao je u Partizan kao najzvučniji stranac koji je ikada bio u crno-belom dresu. U Partizanu se zadržap godinu i po dana i nije uspeo da osvoji ni jedan trofej, ali je navijačima ostao u srcu svojim partijama u Ligi Šampiona. West je tada kao komandant odbrane sa zvanično 29 godina, a nezvanično preko 35 (kako su bivši funkcioneri Partizana izjavili mnogo godina kasnije) uspeo da sačuva gol svog tima od Alana Širera, jednog od najboljih engleskih fudbalera u njihovoj istoriji i uvede Partizan prvi put u najelitnije evropsko takmičenje. Odigrao je nekoliko derbija, ali protiv večitog rivala nije zabeležio ni jednu pobedu. Karijeru je završio još 2007. godine.
- Žuka
Stigao u Partizan iste godine kao i pomenuti Dijara i Moreira i tako potpunio crno-beli trio stranaca koji je posle postavio veoma visoke standarde za buduce igrace Partizana koji nisu poreklom sa ovih prostora. Pre samo dolaska je vec imao nadimak Bombarder i taj svoj nadimak je u nekoliko navrata i opravdao, ali se ipak više istakao svojim defanzivnim karakteristikama i zalaganjem na terenu. U Partizanu se zadržao dve godine, pre nego što je otisao u španski Deportivo. Za klub iz Humske je odigrao 53 utakmice zabeleživši osam golova ( od kojih su dva bila protiv večitog rivala). Početkom 2014. godine završio je fudbalsku karijeru u domovini.
Ako vam se ovaj tekst svideo, pogledajte i top 5 stranaca koji su ostavili dubok trag u Crvenoj Zvezdi.