U svlačionici nemir i nervoza, čuje se samo kuckanje krampona o pločice i čekanje da šef da konačne instrukcije. Njegov glas prolama prostoriju i jasnim i odmerenim glasom nam poručuje: ”Danas igrate Zvezdarski derbi. Izadjite tamo i osvetlajte obraz sebe i svog kraja!”

Već duže od veka, najvažnija sporedna stvar na svetu se odomaćila na ovdašnjim teritorijama i vrlo brzo prirasla srcu stanovnicima Beograda .Fudbal za njih je oduvek bio više od igre, a nekada mnogo više i od života. Tako jednostavan, a opet lepršav I savršen, idealno se uklapa u naš Beograd.

A, derbi tako uzbuđujuća reč za sve kojima fudbal mnogo znači. Derbi je praznik za sve ljubitelje fudbala. Na njegov pomen mnogima prva asocijacija pada večiti derbi i dueli Crvene Zvezde I Partizana. Taj derbi ima megalomanijske razmere i spada u sam krem svetskih sportskih dogadjaja. Ali, postoje i oni manji lokalni klubovi, zbog kojih fudbal I jeste to što jeste. Upravo oni su dokaz da koliko god kapitalističkog novca uđe u najlepši sport na svetu, oni će nositi barjak sa natpisom da čist fudbal i dalje živi. Svaki grad, svako mesto sadrži neki rivalitet. Najveći rivalitet u Beogradu je sa pravom mitski i kultni za ovaj grad. Ali, s obzirom da u Beogradu postoji neverovatan broj fudbalskih klubova, takvih rivaliteta ima dosta .Od starih beogradskih opština Zvezdara prednjači i po broju aktivnih klubova, ali i rivaliteta.U gradskim opštinama se malo toga dešavalo, ali Zvezdara, ona je simbol Beograda, onog koji se ponosito šepuri na njenim plećima. Zvezdara je uvek bila šarmantna i zračila je energijom koju mnogi nisu mogli da osete i sa takvim ljudima i kolektivom uvek je bila spremna za igru i druženje.

Fudbal na Zvezdaru je došao uz sve ono boemsko i arhaično, baš onako kako je živeo Beograd. Igrao se svuda, u školama, na ulici, u fabrikama, na pravim terenima. Za igru vam je bilo dovoljno četri cigle, jedna krpenjača i deset ljudi, a toga na Zvezdari nikad nije manjkalo. Deca su znala da preskaču obroke, tako da su ih majke uglavnom jurile po terenima. Vikendom, kada su radnici odmarali od poslova obavezno su se okupljali na istim tim terenima gde su igrali sinovi i znali da igraju do duboko u noć. To su bila prava istinska druženja i okupljanja. Deca su najviše mrzela vikend, jer su tada tereni bili rezervisani za matorce.

Upravo posle Drugog svetskog rata, nakon pobede i poleta u društvu, krenulo je i sa masovnim okupljanjem stanovništva u razne zajednice. Fudbal je okupljao mnoge kolektive i na samoj Zvezdari je takvih kolektiva bilo mnogo. Dva najznačajnija kolektiva bila su Hajduk i Bulbulderac. Hajduk nastade na Lionu i okupi sve Lionce u jedan tabor. A, Bulbulderac se oformi negde kod Gradske bolnice. Već tada je napravljena nevidljiva barijera u vidu ulice Dimitrija Tucovića. Svi Zvezdarci sa strane bliže Bulevaru podržavaše Hajduk, a oni sa druge strane ulice Bulke. Od tada se gaji ljuti rivalitet između ova dva kraja Zvezdare. Hajduk je od samog osnivanja ostao na Lionu i već 1953 dobio stadion prekoputa škole Veljko Dugošević. Dugo je imao status najboljeg kluba na Zvezdari i čak 27 puta u svojoj istoriji držao najbolju poziciju u gradskim ligama od svih zvezdarskih klubova. Najviše dece u klub dolazilo je upravo iz škole Veljko Dugošević koja je kroz istoriju bila rasadnik mnogih naših velikih igrača. Od tih školskih dana i dečačkih igrarija razvio se rivalitet sa momcima preko Dimitrijale koji se prenosio i do momačkih I već zrelih godina. Šesta gimnazija i mnoge srednje škole Zvezdare okupljali su u jedne u druge. Tu su sklopljena drugarstva i prijateljstva za ceo život, ali po pitanju Bulke i Hajduka rivalitet je ostajao. Mnogi igrači i jednih i drugih su upravo pohađali ovu kultnu gimnaziju, dok je teren bio merilo ko je bolji na Zvezdari.

Bulka beše osnovana 1951. godine. Povod za osnivanje je pao u berbernici kod Jove-Brice. Berbernice u to vreme imaju veoma veliki značaj, jer se u njima pričalo o svemu. Tu je bilo lako sakupiti ljude istih interesovanja i tako prenositi određene informacije. Zvezdara tada beše golubarski i ptičarski kraj. Pa, ne čudi što je recimo simbol Hajduka golub, a Bulbulder kao kraj dobi ime po ptici Bulbul. To je samo jedna od nizu sličnosti koja ih krasi. Bulka se nekoliko puta selila i menjala svoje ime. Prvenstveno je igrala na terenu ciglane kod bolnice. Međutim, posle par godina je igrala kod ciglane gde se sada nalazi restoran Tiha noć. Poslednjom seobom Bulka se konačno skrasila u nekadašnjoj Slavujevoj dolini gde je i danas stacionirana. Ciglane su još jedan pojam koji igra veliku ulogu za odrastanje fudbala u Beogradu. Ako se pitate zašto baš kod ciglana odgovor je jednostavan. Posle raščišćavanja malog prostora ciglane, dobijao se savršeno ravan teren. Na upravo takvim zemljanim terenima su se okupljali tadašnji klubovi. Od samog osnivanja Bulke su nekoliko puta menjale ime. Osnovan kao Bulbulderac, zatim beše BSK i na kraju OFK Zvezdara. Uglavnom starim Bulbuldercima je najbolje ime koje sadrži Bulbulder u sebi, jer je ipak klub tog kraja. Klub je ugašen početkom novog milenijuma. Ali, agilnošću ljubitelja svog kraja i samog Bulbulderca oformljen je opet 2002. godine i nazvan svojim prvim primarnim imenom. Danas ovaj klub nastupa pod imenom Zvezdara.

Derbi kao derbi je dobio na težini tek krajem šestdesetih I početkom sedamdesetih godina, jer ova dva kluba nisu bila u istom rangu takmičenja. Međutim, upravo tih godina Bulka ojačava i od tad se neguje ovaj veoma lep derbi. Na dan utakmice se uvek osećala ta podgrejana praznična atmosfera. Uvek je bilo tih varnica, kada se dvojica suporotno opredeljenih komšija nađu u istoj samousluzi ili na poslu u fabrici. Sedamdesetih i osamdesetih godina se igrao astronomski fudbal i na terenima nižerazredniih liga. Znalo je da se na Lionu i na Bulci okupi i po 5000 ljudi. Fudbaleri Hajduka i Bulke su uglavnom ponikli u tom kraju i stasali na lokalnim terenima za mali fudbal. O kvalitetu fudbala na Bulci i Lionu tada je neminovno pričati. Ono što ih je krasilo jeste više lepršava, brazilska igra sa veoma izraženom tehnikom. O tome svedoči i podatak da u pripremnim utakmicama Zvezde i Partizana sa Zvezdarcima je rezultat uvek bio egal, iako su večiti nastupali u najjačim sastavima.

Dueli ove dve ekipe su uvek bili beskompromisni, pa se dešavalo recimo da jedni drugima otkidaju bitne bodove za titulu ili opstanak. Čarke i vatra su uglavnom bili na terenu među igračima i rukovodstvom. Ali, ovaj romantičarski period nije bio i najplodonosniji za ove dve ekipe. Devedesetih godina i jedni i drugi su bili pretendenti na najviši rang takmičenja u kome su i učestvovali 1997 godine. Hajduk još jednom 2004. igra najviši rang I od tada i jedan I drugi zvezdarski klub doživljavaju fijasko. Pošto je Bulka ugašena početkom milenijuma, i ponovo oformljena, krenula je od najnižeg ranga takmičenja. Hajduk je polako padao lestvicu po lestvicu da bi se ova dva kluba konačno srela u 4. rangu takmičenja 2016. godine. Posle punih 17 godina najveći zvezdarski derbi se opet odigrao. I od tada se fudbalski praznik Zvezdare vratio na velika vrata. Kao takav odmah je rasplamsao strasti sa obe strane Dimitrijale što se prenelo na teren, ali i tribine. I od sledeće jeseni Zvezdara čeka najlepši derbi sa nestrpljenjem.

P.T.